Конгрес изгласао законски пакет: Јачи фокус Трампове администрације на западни Балкан

- Амерички конгрес недавно је у оквиру усвајања војног буџета и шире одбрамбене стратегије изгласао и законски пакет који се односи на западни Балкан.

Овај закон већ дужи низ година налазио се у процедури и никако није био усвојен, јер иначе законски процеси у америчком Конгресу иду споро, а осим тога, на републиканској страни постоји тенденција да се генерално законима који се доносе не врши додатни притисак на Доналда Трампа, предсједника Америке.

Иначе није често, а за вријеме Трамповог мандата готово никад се не дешава да Конгрес нечим присиљава Трампа.

Из тог разлога усвојен је закон са доста благим одредбама, које у највећој мјери не стварају посебне обавезе према Трамповој администрацији, осим потребе редовног извјештавања о политици администрације према региону.

Упркос томе што закон не доноси додатне обавезе за Трампа и његову администрацију, он је важан јер је Конгрес усмјерио политички наратив према темама које конгресмени сматрају важним.

Суштина закона је позив на јачи фокус администрације према региону, сузбијање утицаја Русије и Кине, као и да се посвети додатна пажња како да се ова два геополитичка ривала САД истисну из региона.

Важне одредбе закона односе се на потребу јачег америчког ангажмана у енергетској политици, што се посебно види у БиХ кад је у питању Јужна интерконекција, којом би се амерички течни гас достављао потрошачима у БиХ, чиме би се смањила стратешка важност руског гаса, који у БиХ долази путем "Турског тока" и преко Мађарске.

Утицај овог закона види се и у санкцијама "Нафтној индустрији Србије" и жељи Америке да се из власништва избаци руски капитал. Санкције су усвојене прије усвајања овог закона, али ради се о мјерама за које и Конгрес и Бијела кућа имају широку сагласност.

Иначе, чињеница да се прави договор по којем би мађарски МОЛ постао власник НИС-а могла би указати на то да Трампова администрација и Русија већ праве договоре о томе како ће подијелити своје сфере утицаја у Европи након завршетка рата у Украјини. Подсјећања ради, мађарски МОЛ је веома близак с Москвом, а влада Виктора Орбана изборила се за одређене изузетке европских енергетских санкција према Москви због проширене инвазије на Украјину.

Када је конкретно ријеч о БиХ, позива се на очување суверенитета и територијалног интегритета БиХ, супротставља се покушајима дестабилизације и отцјепљења, што се односи на власти у Републици Српској, а даје се и подршка демократским институцијама.

Најважнија одредба према БиХ односи се на обавезивање Трампове администрације и Стејт департмента да обавјештавају Конгрес о динамици примјене санкција на западни Балкан.

У конгресу постоји велика критика због укидања санкција Милораду Додику, бившем предсједнику РС и његовим сарадницима.

Конгрес ипак у свом закону није укинуо Трампове мјере иако је то теоретски могао, већ је само позвао администрацију да их обавјештавају о даљим активностима које намјеравају спровести.

Иначе, кад је ријеч о спољној политици, Конгрес ријетко доноси наредбе предсједнику, и то је дио традиционалног поступања Конгреса, јер се сматра да предсједник има широку аутономију у формулисању америчке спољне политике.

Ово је посебно изражено доласком Трампа на власт, који не жели превелики уплив Конгреса у одлуке које доноси.

Закон о западном Балкану вјероватно је и усвојен у форми у којој је усвојен како би се привољели републикански представници да за њега гласају, а из тог разлога вјероватно је и прикључен закону о војном буџету, јер се тиме повећава шанса његовог усвајања.

Конгрес, иначе, доноси три врсте закона у односу на обавезе предсједника. Прва врста су наредбе које предсједник мора спровести, друга врста су допуштења, а трећа врста су резолуције и изражавање мишљења.

Закон о Балкану углавном спада у трећу и дијелом у другу врсту, а у првој врсти су само наредбе о слању извјештаја у Конгрес.

Из свега се може закључити да овим законом Конгрес демонстрира да не жели дозволити Трамповој администрацији одријешене руке кад је у питању регион, али истовремено не жели наметати своја рјешења.

Закон, у облику у којем је усвојен, представља компромис између ове двије гране америчке власти и као такав неће имати директан утицај на Трампову политику, али је, свакако, може усмјеравати у одређеном смјеру.

(Независне) Фото: Тањуг/АП