Ко је "прави" дводеценијски владар Републике Српске?

Када се једног дана буде писала новија историја, један од кључних датума биће 29. октобар 2025. године, дан кад су САД напрасно укинуле санкције Милораду Додику и његовим сарадницима.

Скидање са листе санкција ОФАК, према тврдњама бројних политичких аналитичара и стручњака за међународне односе, није лаган посао и многи су под сакцијама већ деценијама.

– Често сам понављао да се на листу америчких санкција долази релативно лако, али се са те листе силази врло тешко – говорио је за Српскаинфо стручњак за међународне односе из Београда, Срећко Ђукић.

Како било, лидер СНСД, чланови његове породице и повезане фирме прије неколико мјесеци скинути су с америчке „црне листе“, али је у јавности остављено отворено питање колику је цијену платио Додик како би био скинут са црне листе САД?

– Санкције јесу укинуте, али је Милорад Додик доживио дебакл од кога ће се тешко опоравити, посебно кад из Вашингтона испоставе фактуру коју би требало да платимо. А тешко ће то плаћање ићи – тврдили су политички аналитичари и стручњаци за међународне односе.

За оне млађе, Милорад Додик се на политичкој сцени као битнија политичка фигура и као „спасилац“ у постратном времену појавио 1998, када му је тадашња предсједница Републике Српске, Биљана Плавшић, повјерила мандат за састав нове Владе РС, иако је у Народној скупштини Српске његов СНСД имао само два посланичка мандата. Додик је у то вријеме, иначе, представљао наду у боље сутра свих грађана у БиХ који су били сити националистичких политика и подјела које су у то вријеме водиле СДС, СДА и ХДЗ.

Додик и СНСД у то вријеме су били, како је говорила тадашња државна секретарка САД Медлин Олбрајт, „дашак свјежег вјетра на Балкану“.

На власт у Српској Милорад Додик, иначе, званично је дошао 18. јануара 1998. године и то гласовима Хрвата и Бошњака у Народној скупштини Републике Српске, односно без присуства посланика Српске демократске странке и тадашњих српских радикала. Добио је 42 од 83 руку народних посланика, а то гласање није било одраз изборне воље грађана Републике Српске, на коју се лидер СНСД данас често позива. Уз тапшање високог представника, окружен представницима међународне заједнице и НАТО трупама на улицама Бањалуке, Бијељине и Пала, Додик је дошао на власт као алтернатива „компромитованим“ ратним политичарима из СДС.

– Чинио је Додик тада многе уступке земљама са Запада, тврдио да Република Српска није држава, да је могуће престројити Дејтонски споразум. Ипак, како се стање у држави мијењало, тако је и Додик мијењао ставове. Преко ноћи се из социјалдемократе претворио у националисту. Тај преображај је ишао толико далеко да је тврдио и да је „био наиван и да га је Запад преварио“ – подсјећају саговорници нашег портала.

Иначе, Додиков пут од социјалдемократе до националисте био је, према бројним оцјенама, поплочан личним интересима и жељом за влашћу, која је лидеру СНСД и донедавном предсједнику Српске дала толико жељену моћ.

– Прије 25 година Американце је дочекивао с цвијећем у рукама и тако се захваљивао на донацијама које су Републику Српску враћале у нормалан живот. Американци су га због оданости штитили од напада тадашњег предсједника СР Југославије Слободана Милошевића, док је Додик обећавао Американцима масован повратак Хрвата и Бошњака у Српску, признавао јавно да је био геноцид у Сребреници, а Караџића је оптуживао за пљачку 36 милиона марака и подржавао његово хапшење и испоручивање Хагу – подсјећају извори Српскаинфо.

Додик и СНСД су 2001. изгубили власт у Републици Српској, али већ након повратка у „седло“ 2006. године, Додик је отворено промијенио политику, а тада се, такође, није либио ни да отворено пријети бившим борцима ВРС, који су најављивали протесте због лошег стања у ком се налазе.

– Ако борци изађу на протесте, уколико изађу и блокирају било шта, онда неће добити ништа! Промјенићемо и укинути борачку накнаду и нећемо разговарати с борачком организацијом, јер мислимо да су њихови захтјеви непримјерени и да су удар на Републику Српску – изјављивао је тада Додик.

Истовремено, лидер СНСД је у медијима из данас му „омраженог Сарајева“, као и Федерације БиХ, слао поруке које су тамошњи „владари“ жељели да чују, а то је слабљење надлежности које је Српска добила у Дејтону, попут виталног националног интереса.

– Ми из СНСД ћемо направити врло брзо један приједлог уставних реформи у Босни и Херцеговини искључиво на бази препорука Венецијанске комисије. Ми нисмо ти који мисле да треба да постоји трочлано Предсједништво и да нема мјеста да рецимо се укине то трочлано предсједништво и да се бира у парламенту један предсједник с неким договореним мандатом, 2-3 или пет година, мада ја мислим да не треба толико. Прихватамо и чињеницу да то господин Лагумџија може да потврди, чак смо дијелили заједничко увјерење да приликом уставних реформо о конститутивности народа да је искључиво потребно да се на нивоу БиХ, односно Дома народа БиХ, брани витални национални интерес, а не да правимо карикатуру и свађу око тога на свим нивоима власти. И то је препорука Венецијанске комисије и то ми подржавамо и то се може урадити – истицао је Додик.

Лидер СНСД у својим некадашњим јавним наступима, такође, није крио понос што је својевремено био предводник реформе одбране БиХ, која је за њега у то вријеме била недјељива.

– Ја сам био лидер везано за реформу одбране и поносан сам што данас имамо такву војску у којој нема регрутације и служења војног рока. Ја сам на то поносан. Ја одговарам за Републику Српску, али не желим да избјегнем одговорност ни за Босну и Херцеговину, јер то је немогуће подијелити, поготово у пословном смислу – говорио је некада Додик.

Међутим, након што је посљедњих пар година ушао у сукоб са западним дијелом међународне заједнице Додик је, између осталог, пријетио свима који не напусте посао у Сарајеву и институцијама БиХ.

– Ми изучавамо начин да онима који наставе да раде у Суду и Тужилаштву БиХ у Републици Српској им конфискујемо имовину. То ћемо у наредним мјесецима размислити о томе да урадимо, па нек они доказују да су они у праву, а ми нисмо у праву. Па ћемо видјети ко ће бити у праву – пријетио је Додик.

Међутим, службеници у правосудним институцијама БиХ одлучили су да, ипак, штите себе па су игнорисали ову пријетњу. На крају је Додик „капитулирао“ и пред Судом БиХ, а касније и Вашингтоном, прихватајући да се повуче с функције предсједника Српске

– Пристао сам да добровољно дођем тамо, отишао у Тужилаштво и Суд и након сат и по времена добио рјешење о укидању тог притвора и укидање, како се то зове, налога за потрагама у БиХ и у иностранству – истакао је Додик.

Исто тако, гостујући у емисији Сенада Хаџифејзовића на Фејс ТВ, Милорад Додик јавно је признавао геноцид у Сребреници.

– Знам савршено добро шта је било у Сребреници, био је геноцид и то је пресудио суд у Хагу и то је неспорна чињеница – говорио је ономад Додик.

Лидер СНСД своју склоност ка бахатости, иначе, није могао да сакрије ни у вријеме највеће моћи ОХР, односно када је дошао на власт и кад је у БиХ, на челу Канцеларије високог представника, ведрио и облачио Карлос Вестендорп.

– Не бих прихватио да будем дио власти у коалицији СДС и ПДП и СДА заједно. Ја сам у коалицији с високим представником Карлосом Вестендорпом и кад ми је требала већина у којој је требало да гласа и СДА, онда су они то завршавали. Ја, вјерујте, никада нисам сједио у њиховом клубу  – говорио је некада Додик.

Колико се промијенио некадашњи „дашак свјежег вјетра на Балкану“ показује и Додикова изјава од 18. јануара 2005. године, након што је тадашњи високи представник смијенио многе истакнуте чланове СДС и након што је Вашингтон увео санкције СДС, које су и данас на снази.

– Предсједник Републике би требало (говорио је некада Додик) да води рачуна о великим народним интересима, а не о интересима странке и интересима родбине. И то је тачно тако. Америка је доминатна земља у политичким и економским односима у свијету и у том погледу апсолутно је јасно шта то све значи и код ММФ и код Свјетске банке.

Шта то значи у погледу свих могућих активности  и пројеката овдје. На крају крајева, моја претпоставка је, дакле поново, а мислим да ће се тако тачно дешавати ако анализирате понашање њихових људи. Пошто су они рекли да је забрањен улазак СДС у САД, то значи да америчка администрација овдје неће уопште сарађивати са владом Пере Букејловића нити ће се састајати са Чавићем нити ће се била шта у том погледу дешавати – говорио је тада Додик.

Међутим, када је СНСД био у истој позицији као некада СДС, за Додика је била важна подршка грађана, а не жеље Американаца.

О опортунизму лидера СНСД довољно говори и и избор његових најближих сарадника. За своје савјетнике и најближе сараднике Додик је често узимао оне који су га донедавно јавно критиковали, па је тако куповао њихово ћутање.

Један од насликовитијих примјера је Жељко Аврамовић, који до прије само три године није штедио ријечи критике на рачин свог данашњег шефа.

– Замислите Додика који 16 година влада и који доживљава када нешто хоћемо да промијенимо, као нестаје Република Српска?! Не, пријатељу, ти је ниси ни стварао да би с тобом нестала. Ти си најмање заслужан за стварање Републике Српске. Укњижи је као сопствено власништво један на један, реци да је ово приватна држава, да је ово приватна партија. По ком основу се Горица Додик, госпођица, оглашава и одређује шта ће радити држава, шта ће радити Република Српска – говорио је до прије само пар година у медијима Жељко Аврамовић, човјек који је у то вријеме био савјетник тадашњег „опозиционара“ Ненада Нешића.

(Српскаинфо)