Српска за три године изгубила преко 3.000 хектара пољопривредног земљишта

Република Српска је за три године остала без више од 3.000 хектара пољопривредног земљишта на којем су умјесто житарица углавном „никли“ соларни панели, подаци су Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.

Након вишегодишње системске узурпације ресорно министарство је коначно одлучило да реагује, тражећи од локалних заједница да се са том праксом прекине, успут позивајући инспекцијске органе да то исконтролишу.

Подсјећамо, пољопривредно земљиште је по закону природно богатство и добро од општег интереса и требало би да се користи се за пољопривредну производњу и не би се смјело и не може користити у друге сврхе.

Међутим, на основу података са којима Министарство располаже, потврђено је да се површине пољопривредног земљишта из године у годину значајно смањују посебно усљед изградње, док се средства прикупљена по основу његове промјене у непољопривредне сврхе, закупне и концесионе накнаде, углавном троше ненамјенски.

Тако је 2022. године 588,07 хектара пољопривредног земљишта претворено у непољопривредно, у 2023. години 1.141,13 хектара, а прошле године 1.335,08 хектара од чега су на преко 60 одсто постављени соларни панели.

Са друге стране, по основу промјена намјене пољопривредног земљишта у непољопривредне сврхе и по основу концесионих накнада, у буџет јединица локалне самоуправе у 2024. години уплаћено је 2,77 милиона марака.

Поред горе наведеног, утврђено је да је промјена намјене пољопривредног земљишта од прве до четврте класе значајно повећана.

Овакав негативан тренд, оцјењују у министарству, посљедица је изградње соларних електрана које, да ствар буде гора, нису уопште предвиђене спроведбеним нити стратешким документима просторног уређења.

„Трајни губитак пољопривредних површина у Републици Српској, посебно ораница високих бонитетних класа, уз ненамјенски утрошак средстава прикупљених по том основу, не може се ничим оправдати, посебно ако изнесемо чињеницу да је изградња соларних електрана могућа на неплодним и рекултивисаним површинама, кршу, затвореним рудницима, одлагалиштима, јаловиштима и др. површинама на којима није могуће обављати пољопривредну производњу“, оцјењују у ресорном министарству.

У писму упућеном локалним заједницама они су се сјетили да је пољопривредно земљиште добро од општег интереса, ограничен и необновљив ресурс, због чега, како оцјењују заштита и очување за нерадне генерације није само њихова обавеза већ и јединица локалне самоуправе и свих других републичких органа.

„Уважавајући напријед наведено, овим актом тражимо да се у циљу очувања пољопривредног земљишта од даље деградације усљед промјене намјене у непољопривредне сврхе, поступа на начин како је то прописано Законом о пољопривредном земљишту“, стоји у допису.

(Цапитал)