Поскупљење струје неприхватљиво за привреднике

Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске тражи сагласност Владе Српске за нове цијене мрежарина, а како зазане Капитал, повећање ће износити чак 20 одсто. Поред тога за првреду Српске стиже ново оптерећење, све извјесније је да ће се цијена струје опет кориговати и то навише.

Нова година – ново поскупљење. Рачун за струју грађанима Српске од нове године могао би бити знатно већи, уколико Влада одобри захтјев регулаторне комисије за енргетику за поскупљење мрежарине. А за привреду, која годинама трпи и пријети да се угаси, све су гласније најаве новог обрачуна цијене струје. Због тога су се из Уније послодаваца обратили премијеру уз захтјев за хитан састанак.

„Ако држава сматра да треба за становништво да буде јефтинија струја, онда се нађу буџетски приходи да се то суфинансира. Ми тренутно плаћамо око 75 еура цијену струје, требало би да иде на 90, али евидентно је да је цијена струје у Европи од 110 – 130 еура, али заједно са ЦО2, који износи 65 еура.

Према томе, привреда веч плаћа економску цијену електричне енергије, који се у БиХ наплаћује, према томе сваки даљи раст прихода Електропривреде на рачун раста цијена у привреди, да би се обезбиједило за становништво, за нас је неприхватљиво“, казали су из Уније послодаваца Српске.

Електропривреда захтијева европске цијене, док у систем за производњу и дистрибуцију струје из прошлог вијека, не улажу ништа. Све чешће искакање са мреже термоелектране Угљевик, као једног од највећих произвођача струје, доказ су лошег стања.

„Основни проблем који имамо је чињеница да капацитети, који треба да нам послуже, за допуњавање система електричном енергијом, како је не бисмо увозили, а то су две термоелектране - не раде. Разлог томе је недостатак угља, а подсетио би да смо ми уназад две године и ово је трећа, милион тона извезли у Србију. Мени уопште није јасно како то да извозимо угаљ, а увозимо струју, а наши капацитети не раде“, каже економиста Зоран Павловић.

Електро мреже, које се прекидају чим падне јача киша, могли би плаћати скупље. Мрежарина иначе износи око 50 одсто рачуна за струју за домаћинства.

„Говоримо о поскупљењу мрежарине, а то је новац који служи за обезбеђивање стабилног снабдевања свих наших и села и градова, па ако ће стварно тамо да оде, да се обезбеди да наши људи кој су у забаченим селима, имају струју и кад падне снег, онда није штета да се направи поскупљење. Али пошто поскупљење по дефиницији заврши у каси Електропривреде, ви не знате где тај новац одлази“, каже Павловић.

Стање лошије, цијена виша, а надлежни сваљују одговорност једни на друге, тако би се могло описати тренутно стање у електро-енергетском сектору Српске. Економисти упозоравају да не постоји стратегија развоја овог сектора, нити транспарентност трошења средстава.

(БН) Фото: БН