Мали бизниси падају под теретом биједе која захвата друштво

Број затворених предузећа у Републици Српској ове године је у порасту, а економисти упозоравају да је талас одјава заправо резултат све тежег пословања, пада куповне моћи и погрешне економске политике.

Док су новорегистроване фирме остале готово на истом нивоу као прошле године, према подацима Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ) у Републици Српској број одјављених повећан је за 79.

Економиста Зоран Павловић каже да су мала предузећа доведена пред зид јер владе оба ентитета повећавају порезе и доприносе, док грађани имају све мање новца чак и за основне услуге, због чега многи бизниси из мјесеца у мјесец тону у губитке. У таквим условима, поручује, затварање радњи и прелазак у сиву зону постају „једино логично понашање предузетника“.

– Самостални предузетници су у ситуацији да не могу да издрже то оптерећење јер једноставно сам промет у тим малим бизнисима опада са биједом која на неки начин захвата све сегменте друштва у БиХ – рекао је он.

Сматра да је погрешно оптеретити микробизнисе који су у ствари конципирани тако да се људи сами запосле, пошто нема ко други да их запосли јер нема бизниса, и нема привредне активности.
Према његовим ријечима проблем је и што грађани имају све мање новаца за неке услуге које су некада користили редовно. Навео је примјер фризерских услуга, шишање мушкараца које је коштало 5, 6, 7, а сада је 10 и више марака.

– Кад дођете у ту ситуацију да то не можете редовно користити, прескачете једно шишање јер немате новца, а онда то највише осјете управо мали предузетници. Затварање тих радњи је потпуно нормално и разумљиво јер једноставно не можете водити посао у коме из мјесеца у мјесец идете у губитак, практично нико нормалан не би радио па не раде ни наши предузетници.

Павловић упозорава да се економске тешкоће из Европе додатно прелијевају на тржиште у БиХ, што додатно смањује обим посла домаћих фирми.

– Европа се бори са високим издвајањима за Украјину, конкуренцијом из Кине и падом индустријске потражње. Све то се осјети и код нас јер смо значајно везани за поруџбине из Европе – навео је он.
Због свега тога предузетници прелазе у сиву зону гдје не рачунају на пензију већ преживљавају мјесец.

– У цијелој тој причи власти оба ентитета немају никакав сензибилитет према реалном животу наших грађана и предузетника – рекао је Павловић.

Према подацима АПИФ-а у Републици Српској је током ове године основано 905 пословних субјеката, док је у истом периоду одјављен 371 пословни субјекат. У истом периоду прошле године основано је 912 пословних субјеката, док су одјављена 232.

Економиста Миленко Станић каже да је примјетно да је број одјављених субјеката значајно већи у односу на претходни временски период, што је одраз кретања у реалном сектору, односно привредној активности.

– Ми већ другу годину узастопно имамо озбиљне падове индустријске производње и то у базичним секторима – рекао је Станић.

Нагласио је да је примјетно да у структури организација које заустављају производњу, односно одјављују пословање, доминирају мала и средња предузећа, доминантно мала предузећа, што је резултат накарадне економске политике.

– Почетком ове године је дошло до повећања пореза и доприноса на активности малих предузећа. То је јасно нашло одраз одмах у смањењу броја привредних субјеката у том сегменту организација. Предузетници су на вријеме указивали и економисти су указивали да ће то додатно оптерећење порезима и доприносима довести до негативних резултата – објаснио је он.

Без обзира на то Влада Републике Српске почетком године донијела је законе који су повећали оптерећење малих предузећа, због чега се дио њих морао одјавити.

– Укупан привредни амбијент никако није добар и на унутрашњем и на спољном плану и као резултат тога имамо заиста повећан број одјављених привредних субјеката који је значајно већи у односу раније временске периоде – додао је Станић.

(Српскаинфо) Фото: БН