Америка спрема закон о Балкану: На мети политичари

Ако "Акт о демократији и напретку западног Балкана" прође амерички конгрес и сенат, све потребне одборе и на крају добије и амин председника Трампа, Сједињене државе ће практично донети закон којим се обавезују да њихова спољна политика не заговара размену теротирија, сецесије или било какав други вид прекрајања граница по етничким линијама између Косова и Србије или било где другде на западном Балкану, као ни, примера ради, отцепљење Републике Српске.

То се наводи у одељку 11 поменутог акта, насловљеном као „Односи између Косова и Србије“.

У том, претпоследњем одељку предлога закона, упућеног пред Конгрес минуле недеље од стране предлагача конгресмена Вилијема Китинга (демократе из Масачусетса), најпре се констатује да је пут ка нормализацији односа Београда и Приштине договорен 27. фебруара 2023. године, уз подршку Европске уније.

„Нова“ политика Вашингтона

Овај договор је, подсећамо, у нашој јавности именован као такозвани Охридски споразум, и изазвао је доста полемика, не због своје природе него зато што је председник – иначе главни преговарач у овом случају – тврдио да „ништа није потписао“.

Као што је експертска јавност и тврдила, споразум је, макар у агенди ЕУ и САД, валидан и без поменутог потписа.

У предлогу закона наводи се и да би Србија и Косово требало да „направе моментални напредак у имплементацији“ овог споразума.

Када се то догоди, предлог закона предлаже билатералне разговоре Србије и Косова, конкретне иницијативе за јачање трговине и инвестиција „у обе земље“, и наставак подршке Вашингтона у циљу постизања свеукупног коначног споразума.

Део везан за „цртање граница“ на западном Балкану почиње речима:

„Политика је владе Сједињених држава да неће спроводити било коју политику која заговара размену територија, отцепљење, или било коју другу форму прекрајања граница по етничким линијама на западном Балкану као средство да се арбитрирају неслагања између национланих држава у региону“.

У наставку се наводи да ће власти у САД уместо тога подржавати демократије у овим земљама као начин да спрече повратак етничким сукобима који су некада карактерисали регион.

Истрага руских и кинеских шпијуна

Последњи одељак законског предлога бави се искључиво руским и кинеским малигним утицајем, операцијама и кампањама са тим циљем, на западном Балкану.

Тако је и насловљен, а почиње захтевом да се у периоду не дужем од 6 месеци (180 дана), државни секретар, директор ДНИ (националне обавештајне службе) и руководиоци осталих државних агенција, обавежу да сачине извештај упућен конгресу а који се тиче руских и кинеских малигних утицаја у региону.

Акције које су под лупом подразумевају подривање демократских институција, промовисање политичке нестабилности и угрожавање америчких и интереса НАТО у нашем региону.

Предлог закона потом детаљно прописује како би требало да поменути извештај изгледа, те да би у њему морали да се налазе следећи елементи: процена циљева Русије и Кине у погледу малигних утицаја, активности Стејт дипартмента у циљу супротстављања тим утицајима, као и листу у којој ће бити идентификована свака мрежа, ентитет и појединац, који подржава малигне кампање, финансијски и оперативно, а које ограничавају слободу говора, стварају баријеру за приступ демократским процесима, укључујући слободно гласање на слободним и поштеним изборима.

Истовремено, тражи се и истрага о томе како ти ентитет и појединци спроводе своје тактике, шта су до сада радили у том погледу, где су их спроводили, и који су капацитети појединачних држава да се тим кампањама супротставе. Такви извештаји били би заведени као „поверљиви“.

У фокус привреда и демократија

Ова два члана закона, иначе, затварају Акт, који је већим делом посвећен начинима да се интензивира економска сарадња САД са западним Балканом, али и анимирањем младих, додатним импулсом у културној сарадњи и размени међу државама, сајбер безбедношћу.

У Акту се, иначе, констатује да су корупција, па и висока политичка корупција, сиромаштво, емиграција младих, кампање лажних вести и посебно осетљивост технолошке инфраструктуре, болне тачке региона.

Наглашава се и зависност од руских енергената, горива и природног гаса, а посебно се осврће на изборне нерегуларности из децембра 2023. године, које је приметила још Бајденова администрација.

Зато се законским предлогом од САД тражи да: охрабри повећање трговине и инвестиција на релацији САД – западни Балкан; прошири помоћ у интеграцији региона и ојача економска интеграција, са посебним акцентом на женско предузетништво и младе предузетнике; ради са савезницима и партнерима на томе да се унапреде владавина права, диверсификација енергетике, екононмске и демократске реформе, и да се смањи сиромаштво у региону.

Посебна ставка бави се баш диверсификацијом енергетске политике, смањењем зависности од руских енергената, те транзицији у правцу зелене енергије.

(Нова.рс)  Фото: ТАЊУГ/АП Пхото/Алеx Брандон