Пасош и лична карта у телефону ускоро у ЕУ: Гдје је БиХ?

БиХ подузима прве кораке, али прво мора усвојити низ закона и технички се припремити.

Када је прије двије године Ленка из Сарајева свог тада 9-годишњег сина паковала на пут код оца који живи у другој држави, заборавила је једну ствар. 

У кофер је спаковала довољно гардаробе за мјесец дана, пуњаче, хигијенске производе, али не и пасош.  

“До границе се тога нико није сјетио. Бивши супруг је тек на граници схватио да немају пасош”, присјећа се сцене за коју је мислила да ће потрајати сатима. Имала је среће, па је проблем брзо ријешен. Њен син је прешао границу и безбрижно провео распуст код оца.

“Гранични полицајци су нам изашли у сусрет након што сам на телефон потврдила да смо заборавили ставити пасош. Пустили су их, а ја сам пасош накнадно послала аутобусом за Београд.“

Од тада Ленка пред свако путовање више пута провјери да ли је понијела пасош. 

“Не бих вољела да ми се понови тај ниво стреса”, додаје. 

Познаје и друге људе којима су се дешавале сличне ствари, али њеном сину није баш најјасније како комад папира може закомпликовати путовање. 

Но, када њен син буде пунољетан такви проблеми можда буду прошлост. Дигитални идентификација грађана могла би увелико да олакша живот грађана и спријечити ситуације попут ове у којој се нашла Ленка и њен син. 

Шта је ЕУ дигитални новчаник?

Европска унија већ се припрема за период када ће њени грађани имати дигитални идентитет, од возачке дозволе до личне карте и пасоша. 

“Дигитал Идентитy Wаллет” ЕУ предвиђа да све државе чланице до краја 2026. грађанима омогуће дигитални идентификацијски новчаник, а циљ је да га до 2030. користи 80% грађана Уније. 

Неке државе већ су кренуле са тестирањем дигиталног новчаника, али за сада нема превеликог интереса грађана. 

Стручњак за дигиталну трансформацију и сајбер безбједност Александар Мастиловић појашњава да је концепт дигиталног новчаника формирање дигиталног идентитета еквивалентном физичком идентитету. 

“Као што у физичком свијету имамо биометрију, лице и друге начине препознавања и идентификације, дигитални новчаник би требало да то исто омогући, прво физичким лицима, а у некој перспективи и правним субјектима, посебно за потребе електронске комуникације без папира са државним институцијама, али и међусобно”, каже Мастиловић за Буку. 

Појашњава се у конкретном случају ЕУ дигиталног новчаника идеја заснива на вишеслојном модулу безбједности: користи се напредна енкрипција, двофакторска аутентификација и тзв. “зеро-кноwледге проофс” метода, којима се провјерава идентитет корисника без откривања и компромитовања сувишних података, посебно оних које сматрамо личним подацима, односно подацима о личности. 

“Овај концепт подразумијева да корисник има пуну контролу над тиме које податке дијели и у којој мјери.”

Колико ће ЕУ дигитални ИД новчаник бити сигуран?

Док Унија припрема техничке аспекте за провођење пројекта који би дигитализовао наше идентитете и увјерава грађане у предности, стручњаци воде дебате о безбједности таквог чувања и “ношења” личних докумената. 

Мастиловић каже како технологија сама по себи може бити врло сигурна, али да су имплементација и надзор, односно етичка примјена рјешења, кључни за повјерење грађана.

“Наравно, нити један систем није без ризика и постоје пријетње које не долазе само из техничке сфере, већ и из људског фактора и потенцијалне злоупотребе. Нпр. пхисхинг напада, социјални инжињеринг и лажне апликације могле би бити главне тачке продора сајбер нападача. Иако идемо с претпоставком да се то неће десити, увијек постоји и ризик да би државне институције могле злоупотријебити приступ подацима – мада такав ризик постоји и невезано од самог дигиталног новчаника”, додаје наш саговорник. 

На који начин ће се штитити приватност корисника, посебно у случају хакерских напада или цурења података?

Мастиловић објашњава да главни механизам превенције неовлашћеног приступа подацима грађана лежи у самој архитектури система – децентрализованом складишту података. 

Практично, то значи да не постоји једно мјесто нити државна институција која чува податке о грађанима на једном мјесту, него сваки грађанин у свом дигиталном новчанику чува своје податке на свом уређају и одговоран је да о њима води рачуна. 

“Тиме се ризик од масовног цурења података смањује, а и ако дође до компромитације података, потенцијални нападач би морао да таргетује појединачне уређаје, што је технички много захтјевније, практично немогуће”, појашњава Мастиловић. 

Други ниво превенције је адекватна законска регулација попут оне који се подаци о личности требају дигитализовати односно наћи у дигиталном новчанику и која институција треба имати приступ. 

“Нпр. крвна група није податак који би требало да занима банке нити би требало да их траже, а поготову да прикупљају такве податке о својим корисницима. Сљедеће што је битно је да у случају да се хакерски напади десе, да постоје развијени протоколи за брзу релокацију и поновно издавање нових дигиталних идентитета, јер колико год били добри у дизајну, не постоји ниједан систем који је 100% отпоран на нападе, па осим превенције морамо увијек говорити и о отпорности и брзом опоравку ако до напада дође”, појашњава Мастиловић. 

Осим техничке заштите, дигитални идентитет у ЕУ почива на јасним правилима. Прописи попут ГДПР-а и еИДАС-а 2.0 тачно одређују ко смије приступити нашим подацима и у које сврхе. Такав оквир посебно штити биометријске информације, чинећи систем сигурнијим и транспарентнијим.

Гдје је БиХ на путу успоставе дигиталног новчаника?

Као држава кандидат за чланство у ЕУ БиХ има и своје обавезе, а једна је од њих је и усклађивање бројних закона и политика. У складу са опредјељем приступања ЕУ из Агенција за идентификационе документе, евиденцију и размјену података Босне и Херцеговине (ИДДЕЕА) кажу да већ раде на развоју дигиталног идентитета и дигиталног новчаника (ЕУ Дигитал Идентитy Wаллет).

Покренут је пилот-пројекат уз финансијску подршку Делегације Европске уније у БиХ (ЕУД) и Њемачког друштва за међународну сарадњу (ГИЗ). 

“Како би се осигурала пуна техничка усклађеност и интероперабилност са системима земаља чланица ЕУ, ИДДЕЕА активно учествује у раду релевантних тијела. Посебно истичемо да је ИДДЕЕА, као једина институција из земље која није чланица ЕУ, дио европског конзорцијума ‘WеБуилд’. Ово чланство осигурава да ће све техничке препоруке и стандарди дефинисани на нивоу ЕУ бити имплементирани у рјешење за БиХ, чинећи га комплементарним са ЕУ дигиталним новчаником”, каже директор Агенције Алмир Бадњевић. 

Главни предуслов за пуну примјену дигиталног новчаника у складу са ЕУ стандардима јесте усклађивање законодавног оквира Босне и Херцеговине са новом ЕУ Уредбом о електронској идентификацији и услугама повјерења (еИДАС 2.0). Законодавство БиХ није у потпуности усклађено са законодавством ЕУ, али ИДДЕЕА за сада ради на припремама. Техничким и организационим. 

“Ове активности осигуравају да, једном када се усвоји одговарајући правни оквир, техничка имплементација може бити проведена у најкраћем могућем року. Тиме се превентивно рјешавају потенцијалне техничке препреке и стварају темељи за брзу имплементацију”, додаје Бадњевић. 

Но, без озбиљног унапређења дигиталне инфраструктуре није могуће увођење дигиталног новчаника. Мастиловић оцјењује да БиХ за сада не испуњава техничке услове за такву услугу. 

“Дигитални новчаник функционише у систему гдје је дигитална инфраструктура стабилна, интероперабилна и поуздана – од брзог Интернета, гдје имамо скоро па универзални приступ односно да нема лица која немају приступ Интернету, преко сигурних државних регистара и службених евиденција, до институција које имају капацитете да пруже дигиталне услуге грађанима. БиХ тренутно има фрагменте тога, углавном изолована острва као добри примјери праксе, али од увезаног система смо далеко неколико година напорног рада”, вјерује Мастиловић. 

Додатни проблем је што, дододаје, у БиХ не постоји Тим за одговор на цyбер нападе (ЦЕРТ). 

“Постојао је и активно радио ЦЕРТ Републике Српске као добар примјер али у посљедње вријеме познато је да и тамо постоји доста проблема у задржавању квалитетног кадра. Надаље, питање цлоуд инфраструктуре, интероперабилност регистара и свеобухватног подизања дигиталне писмености становништва, овакав систем би био тешко одржив. Међународне организације као што је УНОПС; УНДП и ГИЗ раде доста пројеката према модернизацији”, додаје Мастиловић. 

Министарство безбједности БиХ прије двије године је покренуло процедуру за упостављање ЦЕРТ-а, али до сада није постигнут концензус којим БиХ не би више била једина држава у Европи без ЦЕРТ тима. 

Стога је, бар за сада, бесмислено говорити о дигиталном новчанику у БиХ. Но, у скоријој будућности таква услуга могла би грађанима олакшати животе. Но, и то ћемо чекати годинама. 

“У овом тренутку је незахвално давати прецизну процјену о тачном датуму када ће грађани почети користити дигитални новчаник”, каже Бадњевић. 

Но да би кориштење путних исправа у оквиру дигиталног новчаника за путовања заживјело у БиХ прво је потребно усвојити законе, а у овом мандату бх. власти тај дио рада законодавних тијела није баш успјешан. 

“Тек након што се испуне сви потребни правни и процедурални услови, биће могуће одредити тачније рокове за пуну примјену дигиталног новчаника у БиХ”, додаје Бадњевић. 

Мастиловић каже да је увођење дигиталног новчаника у БиХ добар средњорочни циљ, али далеко од тога да је први приоритет.

“У оваком екосистему ради се више о популистичкој мјери него нечему што ће драматично промјенити квалитет живота обичног човјека. Да би све то заиста имало ефекте, захтјева се један стратешки поглед на дигитални екосистем и политички консензус”, додаје Мастиловић. 

(Бука) Фото: АП