Да ли Влада штити дјецу или прати и цензурише грађане?

Нове информације око плана Владе Републике Српске да уведе додатне контроле интернета изазвале су забринутост. Претходно је потписан уговор са кинеском компанијом Елинк, да би касније из Агенције за информационо-комуникационе технологије Републике Српске било потврђено да су у све укључени руски безбједносни модели и израелске методе обуке. Да ли је ово увод у цензуру садржаја који нису по вољи власти?

Да ли је и питању систем који ће да штити дјецу и институције, како тврде представници власти? Или су у питању планови за цензуру и контролу на кинески, руски и израелски начин? На ова питања из Агенције за информационо-комуникационе технологије Републике Српске одговор није стигао. Директор Агенције Дражен Вишњић раније је поручио софтвер није агресиван, да злоупотреба неће бити и да је план да штити институције, привреду и грађане.

"Руси су развили јако добре механизме контроле и надзора по питању заштите дјеце, ми хоћемо њихову праксу да користимо код нас. Ту је ријеч о интеграцији, имају сјајне механизме. Кинези имају најбољи систем. Са Израелцима већ имамо сарадњу кроз Сајбер академију", поручио је Вишњић.

Новинари портала Капитал који су открили комплетну причу међутим сматрају да и те како има разлога за забринутост и страх од цензуре, прије свега организација и медија који критички извјештавају о раду званичника и јавних институција.

"Према нашим информацијама овај софтвер који смо купили од Кине и који имплементирамо са државном институцијом из Русије која је надлежна за масовни надзор друштвених медија и интернета у Русији, за цензурисање дигиталног саобраћаја и са израелским специјализованим агенцијама које такође то раде у Израелу све заједно показује да постоји велика опасност за цензуром на интернету", сматра Синиша Вукелић, новинар и уредник портала Капитал. 

Такође, Република Српска нема законски оквир нити икакво тијело које би проводило независан надзор над потенцијалним злоупотребама. Зато стручњаци за ову област упозоравају да се овдје мора обезбиједити могућност техничке ревизије као и правне контроле.

"Прије свега то је потребно из разлога што технологија која се набавља долази из јуриздикције која није у складу са безбједносним системима који владају у нашој земљи и постоје одређене различитости које се морају испоштовати", сматра Слободан Драгичевић, секретар Удружења за информационо-комуникационе технологије у Привредној комори Републике Српске. 

Драгичевић каже да овдје нису довољно консултовани домаћи стручњаци нити академска заједница. Проблем је што све ово може да се коси са европским правилима гдје би могла бити погођена и привреда.

"Привреда је овдје погођена на начин да је погођена репутационо и регулаторно. Када гледамо репутационо са становишта одређених регулатива и препознавања репутације великих компанија оне пролазе посебне сигурносне провјере и уколико користе неке системе који нису провјерени и адекватни могућности надзора и праћења у том случају може да се деси један велики проблем, могу да добију санкције чак и да се успори промет", каже Драгичевић.

Кинески софтвер је плаћен вртоглавих 57 милиона марака новца грађана Републике Српске, а све се дешавало у тајности. Нетранспарентност која од почетка прати овај посао отвара питање: да ли су надлежни дали толики новац да би контролисали цртане филмове?

"Једно од основних претпоставки за одсуство страха јесте присуство транспарентности. Међутим уз историју какву имамо у Републици Српској сужавања јавног простора и грађанских слобода за очекивати је да уколико власти не желе добровољно да кажу која је намјера овог софтвера за очекивати је да ће се користити за опресију и сужавање јавног простора на интернету", сматра Дамјан Ожеговић из организације Транспаренси БиХ.

Стање сајбер безбједности у Републици Српској је очајно, иако су потрошене стотине милиона марака које су дате привилегованим ИТ фирмама које су на крају доспјеле на америчку црну листу. На истом списку је и компанија Чајна електроник корпорејшн - власник фирме Елинк са којом је Република Српска потписала спорни уговор о сајбер безбједности.

(БН) Фото: БН