Централне банке поново купују злато, Србија у врху

Након паузе у јулу, централне банке су се у августу вратиле куповини злата.

Оне су додале нето 15 тона у глобалне резерве, објавио је Свјетски савјет за злато.

Највећи купац у осмом мјесецу била је Национална банка Казахстана, а на листи су се нашле и Национална банка Бугарске и Централне резерве Ел Салвадора.

Пољска, највећи купац злата од почетка године, потврдила је своју посвећеност повећањем циљног удјела, наводи Свјетски савјет за злато.

У анализи Кришана Гопала наводи се да је 15 тона додатих у златне резерве (позитивна разлика између купљеног и продатог злата) у складу са мјесечним трансакцијама у периоду од марта до јуна.

 Аналитичар Савјета сматра да то сигнализира повратак куповини након што се глобалне резерве у јулу нису промијениле.

"Као што смо раније истицали, недавни скок цијене злата, која је ове године достигла више нових историјских максимума, вјероватно и даље ограничава ниво куповине централних банака.

То може бити фактор и у тактичкој продаји. Међутим, недавно успоравање куповине не значи нужно да централне банке губе интересовање за злато.

Напротив, недавни догађаји показују да централне банке остају заинтересоване за повећање своје изложености злату", наводи Гопал.

Бугарска се придружује редовним купцима

Према подацима Савјета, током августа седам централних банака пријавило је повећање златних резерви (од једне тоне или више). Супротно томе, само двије централне банке пријавиле су смањење резерви у августу.

Национална банка Казахстана додала је осам тона, шести узастопни мјесец у којем се појавила на страни куповине. Њене залихе злата сада износе 316 тона, што је 32 тоне више него крајем 2024. године.

Национална банка Бугарске повећала је резерве за двије тоне. То је највеће мјесечно повећање од јуна 1997. године (када је износило осам тона). Сада укупне златне резерве те земље износе 43 тоне.

У јануару 2026. Бугарска ће постати 21. чланица еурозоне и могуће је да ће дио злата пренијети у Европску централну банку као дио приступног процеса, наводи Гопал.

Централна банка Турске додала је још двије тоне званичним златним резервама (које укључују резерве централне банке и трезора). Од почетка године званичне резерве те државе порасле су за 21 тону, на 639 тона.

Кина наставља с куповином

Народна банка Кине пријавила је куповину од двије тоне, што је десето узастопно мјесечно повећање златних резерви. Укупне залихе злата сада су премашиле 2.300 тона, али и даље чине 7% укупних међународних резерви.

Централна банка Узбекистана такође је додала двије тоне током августа. Укупне златне резерве сада износе 366 тона, али је то 17 тона мање него крајем 2024. године.

Чешка не стаје

Чешка народна банка (ЧНБ) наставила је стабилно акумулирање злата, купивши додатне двије тоне, наводи се у анализи. Тиме се низ мјесечних куповина банке продужио на чак 30 мјесеци.

Чеси сада имају 65 тона. План централне банке је да до краја 2028. године имају 100 тона злата као дио међународних резерви.

„Према доступним подацима у тренутку писања анализе, Централна банка Русије (три тоне) и Банка Индонезије (двије тоне) биле су једини продавци злата.

Смањење руских резерви злата вјероватно је повезано са програмом ковања новчића“, наводи се у документу, преноси Банкар.ме.

Пољска јури нови циљ

Анализа се осврће и на највећег купца злата у овој години - Народну банку Пољске (НБП). Она је потврдила да ће повећати циљни удио злата у међународним резервама са 20% на 30%.

Пошто је раније ове године достигла претходни циљ захваљујући значајној куповини и расту цијена, НБП је задржала ниво златних резерви непромијењеним.

Нови циљ указује да ће НБП наставити активну куповину злата, иако је банка јасно нагласила: "Обим и темпо куповине зависиће од тржишних услова".

"Упркос недавној паузи у акумулацији, НБП остаје водећи купац ове године. Додали су 67 тона златних резерви од почетка године. Укупне залихе злата крајем августа износиле су 515 тона", наводи се у анализи.

(Агенције) Фото: Тањуг