Онлине трговина у БиХ премашила милијарду марака

Онлине трговина (е-трговина) у Босни и Херцеговини биљежи убрзан раст. Најновији подаци из прошле и с почетка ове године показују да она више није споредна појава, нити тек повремена алтернатива традиционалној куповини, већ је саставни дио свакодневног живота грађана БиХ. Осим што се биљежи раст укупне вриједности интернет продаје, шири се и база купаца, али и повећава број трансакција. Посебно се истиче замах домаћих wеб схопова и све шире прихватање картичног плаћања.

Картичне трансакције достигле 186 милиона КМ

Према подацима Централне банке БиХ (ЦББиХ), вриједност интернет картичних трансакција у 2024. износила је 815.495.300 КМ, приближно 25 % више него у 2023. години (651.723.614 КМ). Укупан број картичних трансакција прошле године достигао је 186 милиона, док интернет плаћања чине приближно четири посто укупног картичног промета.

„Ако се посматра шире тржиште е-трговине, укључујући и плаћања поузећем, процјене међународног портала Ецоммерце Неwс Еуропе показују да је укупна вриједност онлине трговине у БиХ у прошлој години достигла око 627,3 милиона евра (1,23 милијарде КМ). Ови подаци откривају да значајан дио потрошње и даље иде кроз кеш, иако се наруџбе све чешће праве путем дигиталних канала“, каже за Форбес БиХ Белма Агић, извршни директор еЦоммерце асоцијације у Босни и Херцеговини.

Осим раста промета, додаје Агић, видљиво је и ширење понуде. Процјена је, каже она, да у земљи тренутно послује више од 3.700 регистрованих активних wеб схопова, а према подацима Трећег националног истраживања е-трговине које је провела еЦоммерце асоцијација у БиХ у априлу ове године,  више од 40% их је покренуто у посљедње двије године.

„То је јасан сигнал колико брзо расте тржиште и колико се подузетници окрећу онлине каналима“, наводи Агић.

За двије године удвостручена онлине потрошња

Према истом истраживању, више од 94 посто испитаника изјавило је да је у претходна три мјесеца обавило барем једну онлине куповину. Најчешће су то биле двије до три наруџбе (41,2 посто), али се издваја и раст тзв. “интензивних корисника” – оних који су у истом периоду куповали више од десет пута. Истраживање је такође показало да чак 83,4 посто грађана користи мобилне телефоне за онлине наруџбе, што указује колико је мобилно искуство постало кључни канал дигиталне трговине.

„У само двије године онлине потрошња у БиХ порасла је са 448 милиона КМ у 2022., на 815 милиона КМ у 2024., док укупан обим тржишта прелази милијарду марака.

Онлине куповина је већ сада стандард за стотине хиљада грађана, али с обзиром на то да чини тек мали дио укупне малопродаје, њен пуни потенцијал тек треба да буде искоришћен“, каже Агић подсјећајући да се БиХ налази на прагу кључне фазе дигиталне трансформације у трговини, са свим изазовима, али и огромним приликама за раст.

Онлине купци из БиХ очекивано најчешће наручују одјећу која чини 14,1% свих онлине куповина, обућа је на другом мјесту са 8,8%, а иза њих слиједи електроника (7,8%). Сличан удио имају и кућански апарати и предмети за домаћинство (7,4%). Значајан удио у онлине куповини имају и накит, сатови, наочари (6,5%),те козметика и лична њега (5,2%), што потврђује промјене у навикама потрошача: оно што је некада било готово незамисливо без физичког одласка у трговину, данас се све чешће наручује једним кликом. Стабилнне удјеле држе и рачунарска опрема (5%) те књиге (4,3%), док специјализирани сегменти попут  аутомобилских производа (3,4%), намјештаја и декора (3,4%) или играчак (3,3%),  показују да се тржиште шири и постаје разноврсније.

Онлине куповина у БиХ више није ограничена на повремене наруџбе одјеће или електронике, каже Агић.

„Данас се купује готово све – од ситница попут козметике и књига, до крупнијих артикала попут бијеле технике, намјештаја, па чак и аутомобилских дијелова“, говори она.

Подаци фрагментирани

еЦоммерце асоцијација у БиХ, три године заредом проводи свеобухватна истраживања тржишта е-трговине у нашој земљи, што је помогло у стварању јасне слике тржишта.

И док домаће тржиште биљежи раст, истовремено оно се суочава и са изазовима; БиХ још нема централизован систем који би прецизно пратио количине онлине трансакција, као што то раде институције у земљама региона.

„То не значи да података нема, већ да су они фрагментирани. У пракси, ми у еЦоммерце асоцијалицији у БиХ се ослањамо на информације које добијамо од наших чланица, домаћих wеб схопова, паyмент гатеwаy сервиса и логистичких компанија. Управо ти подаци нам помажу да осјетимо пулс тржишта и препознамо трендове, иако се не ради о званичној, обједињеној публикованој статистици, па их не објављујемо јавно“, појашњава Агић и додаје:

„На основу свега што је доступно, јасно је да се онлине трговина у БиХ данас одвија у милионским обимима и да се развија брже него икада. Од канала резервисаног за појединачне и повремене куповине, интернет је постао редовно мјесто потрошње – и у домаћинствима, и у пословном окружењу,  а поједини сегменти тржишта већ показују потенцијал да онлине куповина постане једнако важна, па и доминантна у односу на традиционалну малопродају.

Какве су могућности уштеде

Једна од најважнијих, а можда најмање истакнутих предности онлине куповине јесу уштеде. Могућност брзог поређења понуда различитих трговаца ствара природни притисак на конкурентност цијена у односу на класичну малопродају. Међутим, стварне уштеде често су “невидљиве” одмах на рачуну, али се осјете у свакодневном животу и то се најбоље може видјети у не трошењу времена на одлазак у трговину, не плаћању горива, паркинга и сличних издатака.

Више нису довољни само класични попусти

Како би повећали лојалност купаца али и вриједност наруџбе, појашњава наша саговорница, на развијеним тржиштима, онлине трговци се више не ослањају само на класичне попусте, већ користе софистициране потицаје: цасхбацк програме, гдје се купцу враћа дио потрошеног износа, претплатниче моделе попут Амазон Приме-а, који нуде бесплатну и бржу доставу, ексклузивне понуде или приступ додатним услугама, затим персонализоване понуде, гамификацију куповине, такође и еарлy аццесс и лимитед едитион понуде, које стварају осјећај ексклузивности, док бундле понуде и фреебиес дају додатну вриједност без смањивања цијене артикла.

„Нажалост, у Босни и Херцеговини овакви модели још нису широко присутни. Већина трговаца се и даље ослања на повремене попусте, али важно је нагласити да попуст сам по себи није дугорочна стратегија. Права вриједност за потрошача ствара се када трговци понуде разноврсне и промишљене подстицаје који не само да доносе уштеду, већ и граде дугорочан однос повјерења. Када такви модели постану стандард и код нас, моћи ћемо говорити о потпуној трансформацији потрошачког искуства“, каже Агић.

Шта нас чека?

Сви индикатори упућују на то да БиХ стоји на прагу кључне фазе дигиталне трансформације у трговини. Онлине куповина која је у само двије године порасла с 448 милиона КМ на преко милијарду КМ неће се зауставити.

Кључно питање није хоће ли се онлине трговина у БиХ развијати, то је већ неизбјежно. Питање је хоће ли се развијати на начин који максимално искориштава прилике за све актере, укључујући потрошаче који желе боље искуство и веће уштеде, као и подузетнике који желе лакши приступ тржишту, и економију у цјелини која може профитирати од дигитализације. Једино је сигурно да се можда по први пут у посљедњих неколико деценија БиХ нашла у позицији да не касни за глобалним трендовима, већ их активно слиједи.

(Форбес) Фото: БН