Иза огромних прихода од игара на срећу крију се људске приче

Накнаде за приређивање игара на срећу, наградних и забавних игара и порези на добитак током осам мјесеци ове године донијели су приходе од 109.132.895 КМ, што је за 5,87 одсто више у односу на исти период лани. За стручна лица то нису само приходи, већ људске приче које се крију иза тих бројки.

Накнаде за приређивање игара на срећу, наградних и забавних игара и порези на добитак током осам мјесеци ове године донијели су приходе од 109.132.895 КМ, што је за 5,87 одсто више у односу на исти период лани. За стручна лица то нису само приходи, већ људске приче које се крију иза тих бројки.

Према подацима Републичке управе за игре на срећу, највише илегалног приређивања игара на срећу њихови инспектори открили су у источном дијелу Републике Српске.

"Неправилности које су открили инспектори су приређивање игара на срећу без рјешења Републичке управе за игре на срећу, као и посједовање илегалне опреме на којој се приређују игре на срећу", истакли су они за "Независне новине".

Како су додали, инспектори су до средине септембра ове године издали укупно 53 прекршајна налога у вриједности 106.000 КМ, док су у истом периоду прошле године издали 64 прекршајна налога у вриједности 176.600 КМ.

За Мају Савановић Зорић, психолога и системског породичног психотерапеута, ови подаци говоре да су грађани све чешће окренути клађењу и коцки као начину да се носе са свакодневицом.

"У суштини, најчешће су то мушкарци у својим раним двадесетим и тридесетим годинама, мада проблем не бира ни пол ни узраст. У терапији их чујем како говоре да су кренули из досаде, знатижеље, из разлога што су се другари у том тренутку кладили… У суштини, највише због осјећаја да је то неки вид безазлене забаве, а онда врло брзо постане нешто што даје илузију контроле, односно прилику да се једним добитком ријеше сви проблеми", појашњава она.

Како додаје у разговору за "Независне новине", људи воле имати контролу у животу, а умјесто излаза из свега, особе које се одају овом пороку упадају у зачарани круг губитака, дугова и све дубљег осјећаја немоћи.

Према њеним ријечима, ни жене нису поштеђене овог проблема, а према њеном искуству, оне дуго скривају своје понашање због срама и страха од осуде.

"Жене рјеђе признају да имају проблем, због тога рјеђе долазе на терапију од мушкараца, а када се ипак појаве, најчешће су то у питању већ озбиљне посљедице. Такође бих нагласила да је код оба пола заједнички страх да ће их породица, пријатељи или околина прогласити слабим или неодговорним, па остају заробљени у тајности док посљедице постану неиздрживе", каже Савановић Зорићева за "Независне новине".

Највећи терет овог проблема, по мишљењу Савановић Зорићеве, сносе породице, односно супружници и дјеца која одрастају у атмосфери несигурности и сталних свађа. Како додаје она, изгубљено повјерење се тешко враћа.

"У пракси видим да тек кад породица проговори или постави границе, особа потражи стручну помоћ. Ипак се чека предуго, док дугови не нарасту, док не дође до развода или озбиљне депресије. Неких заиста озбиљних посљедица", објашњава она.

Како додаје, код тих особа се често развија и анксиозност.

"Осјећај губитка контроле и срама  постаје превелик терет", истиче Савановић Зорићева за "Независне новине", додајући да тражење помоћи није срамота, већ храбар корак.

Она је апеловала да систем има важну улогу у превенцији ових видова понашања.

(Независне) Фото: Икустрација/АП