Референдум добар инструмент за политичке поене

Додик пожелио, Народна скупштина изгласала и одлучила – референдума ће бити. Грађани се обавезују да, поред мијешања међународне заједнице,  преиспитују и одлуке Централне изборне комисије и Суда БиХ. Иако најављени референдум нема правног основа, послужиће као добар инструмент за скупљање политичких поена, као и сваки најављивани референдум до сада, кажу наши саговорници. 

Суд једно, Додик друго. Иако се правоснажне судске пресуде не преиспитују, Додик је и овај пут одлучио да не поштује оно што му не одговара и поново су му пуна уста „поштовања воље народа“,  као и сваки пут кад му тај народ затреба.

Нови политички моменти изискују нове референдуме и поновно скривање иза леђа грађана, док ти исти грађани од тога немају ништа, као и до сада. 

„Ми ако би се питали колико ће још Додик референдума организовати,  а не упитали себе шта смо ми имали од свих тих референдума, људи који живе овде, у каквом је стању Република Српска, послије тих силних референдума и послије тог једног који се и десио, да ли се нешто промијенило, да ли смо сузбили корупцију, да ли смо унаприједили живот у било ком сегменту.

Милорад Додик је заинтересован искључиво за себе и у том контексту заинтересованости за себе, организује  те референдуме, као своју неку личну забаву, да добије на времену и тако устоличи власт. Послије сваког референдума имају још више власти, још више богатства и то је њима једина сврха“, каже новинар и уредник портала Бука Александар Трифуновић.

Народна скупштина прву одлуку о референдуму донијела је 2011. године, заказавши га тада за јун. Мјесец дана прије него што је требало да буде одржан, Додик одустаје од референдума у договору са тадашњом високом представницом Европске уније за спољне послове Кетрин Ештон и под пријетњом Валентина Инцка да ће наметнути санкције званичницима Српске. Приче о референдумима настављају се и годинама касније.  

„Почео је причу како ће он отцијепити Републику Српску од Федерације и од Босне и Херцеговине, да ћемо бити независни, а онда се ујединити са Србијом, и на тој причи о референдуму и независности добио је неколико изборних циклуса, манипулишући грађанима Републике Српске, наравно никад ништа на том пољу осим приче није урадио, то је био његов предизборни трик. Један једини пут када је спроведен референдум било је 2016. године, када је то била предизборна прича, седам дана уочи локалних избора 2016.

Додик је покренуо референдум да се не призна одлука Уставног суда о укидању Дана Републике 9. јануара. Већина грађана Српске је изашла на референдум, 99 посто је гласало да се не призна одлука уставног суда. А онда је на тој причи Додик добио локалне изборе и чим су избори прошли, он је у тишини, иза очију јавости, спровео одлуку Уставног суда и избрисао 9. јануар из Закона о празницима Републике Српске“, истиче  шеф Клуба посланика Листе за правду и ред у Народној скупштини Небојша Вукановић.

Све ове пријетње референдумима ни на какав начин не доприносе Републици Српској, него служе да штите једног човјека. Такав је случај и са посљедњим најављеним референдумом, који ће послужити као платформа за изборе, сматрају у опозицији. 

„Овај референдум је посебно бесмислен зато што је усмјерен само на једну пресуду и на политичку судбину само једног човјека и заправо потврђује оно што ми из опозиције већ дуго оворимо – да се ово све ради само због једног човјека, а не због Републике Српске. Референдум нема апослутно ничију подршку, нико није подржао његово одржавање на овакав начин и он ће Републици Српској донијети нове проблеме и додатну изолацију“, каже  шеф клуба посланика ПДП-а у Народној скупштини Игор Црнадак.

Народна скупштина поништила је 2017. године своју Одлуку о расписивању референдума о раду Суда и Тужилаштва БиХ, донесену двије године раније. Најаве референдума о отцјепљењу Српске слушасли смо сваке године, једна од посљедњих била је прије двије године, када је Додик најавио референдум за крај 2023. Као ни остали најављивани, ни овај није одржан.

(БН)