Нови премијер биће неуставан ако га предлаже Додик

Владавина права, на којем принципу функционише БиХ како прописује члан 1. Устава БиХ,  значи не само владавину закона него и владавину правоснажних пресуда. Стога ако се на било који начин онемогући извршење правоснажне пресуде, тиме се крши и уставни принцип владавине права.

Из тих разлога када Суд Босне и Херцеговине својом правоснажном жалбеном пресудом одлучи да се Милораду Додику забрањује да наредних шест година буде предсједник Републике Српске, онда та забрана, а тиме и наведена функција Додика, ступа на снагу даном правоснажности те пресуде, а она је, с обзиром на то да је жалбена пресуда постала правоснажна 12.6.2025. године када ју је донијело жалбено вијеће Суда БиХ, ступила на снагу тог дана.

Тако је због тога што је чланом 115. Кривичног закона БиХ прописано да све правне посљедице осуде, дакле и забрана обављања функције предсједника Републике Српске, ступају на снагу даном правоснажности пресуде.

И тај законски императив не може промијенити нико, па ни ЦИК БиХ, већ само може да у одлуци о престанку мандата Додику утврди да му је мендат престао оног дана када је постала правоснажна забрана обављања функције предсједника Републике Српске, а то је 12.6.2025. године.

На ово треба указивати и због тога што се ових дана појављују информације о томе да се припрема смјена актуелног премијера Републике Српске.

Уколико дође до тога, било његовом оставком или разрјешењем у Народној скупштини, имаћемо ситуацију у којој, правно гледано, неће бити могуће да се изабере нови премијер, јер кандидата за ту функцију према Уставу Републике Српске има право да предложи само предсједник Републике. А Република Српска нема предсједника од 12.6.2025. године, јер је тог дана ступила на снагу судска забрана Милораду Додику да обавља функцију предсједника Републике, а то значи и забрана да обавља било коју радњу у том својству, што укључује и радњу предлагања кандидата за премијера Републике Српске.

Ако би упркос томе Додик у случају смјене актуелног премијера након тога предложио новог кандидата за ту функцију те ако би га потом изабрала Народна скупштина, тај акт именовања би био супротан не само Уставу Републике Српске, већ би њиме био прекршен и принцип владавине права из члана 1. Устава БиХ, а тиме и тај устав, јер нема владавине права ако се онемогућује владавина правоснажне пресуде, што значи и кривичне пресуде Суда БиХ у предмету против Милорада Додика.

Због тога у таквој ситуацији субјекти овлаштени Уставом БиХ имају право да пред Уставним судом БиХ покрену поступак против одлуке Народне скупштине којом је изабран нови премијер на приједлог лица које није предсједник Републике, јер се и тиме онемогућује извршење правоснажне пресуде Суда БиХ против Додика, чиме се крши владавина права као принцип прописан Уставом БиХ.

Не треба бити избенађен ако би Уставни суд БиХ усвојио такав захтјев и утврдио да је неуставна одлука Народне скупштине о избору новог премијера, јер је њоме прекршен члан 1 Устава БиХ, тј. владавина права у смислу на који је претходно указано у овом тексту.

Пише: Др Милан Благојевић