Суша преполовила принос кукуруза: Угрожен сточни фонд

Суша која је ове године стигла мјесец дана раније него обично преполовила је приносе кукуруза у цијелој Републици Српској, а пољопривредници страхују да ће се то одразити и на ионако скроман сточни фонд.

Због високих температура и недостатка влаге, силажа кукуруза у Семберији и Лијевчу пољу кренула је већ почетком августа, знатно прије уобичајеног рока. Пољопривредници упозоравају да је ријеч о усјевима лошег квалитета, јер је суша "спалила" кукуруз прије него што је достигао пуну зрелост, па недостаје и зрна и биљне масе.

Иако силажа најчешће почиње тек крајем августа или почетком септембра, ове сезоне сјеча је стартовала готово мјесец раније, што најбоље показује колико је суша узела маха. Пољопривредници се слажу да је ово једна од најекстремнијих година, а високи трошкови наводњавања и недостатак заштите домаће производње додатно отежавају ситуацију. Ако се овако настави, губици у ратарству и сточарству, упозоравају, биће неминовни.

Предсједник Удружења пољопривредника Семберије и Мајевице Саво Бакајлић казао је за "Глас Српске" да је у Семберији под кукурузом ове године 26.000 хектара, а усјев је тренутно у фази залијевања зрна и преласка у завршно стање.

"Принос ће подбацити више од 50 одсто, а квалитет је никакав. Видим да доста пољопривредника кукуруз сијече у силажу, али ни она није неког квалитета због мањка зрна и масе. Због тога ће, нажалост, доћи и до гашења сточног фонда. Најбоља слика је уз Саву и Дрину, али у просјеку је година јако лоша", истакао је Бакајлић за "Глас Српске".

Он додаје да су силоси празни, јер суше трају већ неколико година, док су и залихе пшенице и јечма минималне.

"Морамо наставити сијати кукуруз и пшеницу, ма колико то било неисплативо, јер кад останемо без пољопривреде, ослањаћемо се само на увоз, а то ће на крају највише платити грађани", поручио је Бакајлић.

Слична је ситуација и у Лијевчу пољу гдје је, према ријечима пољопривредника Дарка Илића, под кукурузом близу 10.000 хектара, углавном на пјесковитим земљиштима.

"Сваки квадрат зависи од наводњавања. Без тога, бербе нема. Са наводњавањем можемо очекивати седам до осам тона по хектару, али то је далеко од онога што би било у нормалним условима. Ове године смо систем укључили већ 1. јуна, док је лани било тек почетком јула", истиче Илић.

Он каже да ће због ризика све више пољопривредника бирати стрна жита.

"Са пшеницом смо ове године имали рекордан принос, па планирам повећати површине под њом. Ко нема могућност наводњавања, радије ће сијати пшеницу, јечам или зоб", наглашава Илић.

Да ће и у Лијевчу пољу принос бити преполовљен, потврђује и пољопривредник Душко Бањац.

"Само пет одсто површина се наводњава. Одавно није било овако ране суше која је ухватила кукуруз у највећем расту. И дебела земљишта су страдала. Надам се да ће бар бити за стоку, јер за продају не вјерујем", каже Бањац, додајући да планира повећати површине под стрним житима.

(Глас Српске) Фото: БН