Амбасадори из Српске ризикују протјеривање и статус персона нон грата због Додика!

Република Српска ризикује да у скорој будућности остане без иједног свог представника у дипломатско-конзуларној мрежи БиХ.

Разлог за то је писмо које су амбасадори и генерални конзули БиХ из Републике Српске, под “импресијом” правоснажне пресуде предсједнику РС, Милораду Додику, прије пар дана послали на његову адресу и гдје се наводи да они, практично, више неће поштивати смјернице спољне политике БиХ, већ искључиво “одлуке институција Републике Српске”.

У наведеном писму, које је недавно објављено у медијима, између осталог, истиче се да ће “на све релевантне адресе, које покривају наше дипломатске мисије”, бити послате вербалне ноте којима се “осуђује постојање нелегалне и вандејтонске окупационе управе у БиХ на челу са њемачким држављанином Кристијаном Шмитом, који се лажно представља као високи представник”.

Амбасадори и генерални конзули БиХ, које је на дужности именовала српски члан Предсједништва БиХ, Жељка Цвијановић, поручили су да још једном исказују “лојалност уставним и демократским институцијама Републике Српске из које долазимо и која је наша једина отаџбина”.

У писму упућеном предсједнику Српске Милораду Додику, који је недавно правоснажно осуђен на годину дана затвора и шест година забране обављања дужности предсједника РС, констатује се и да “државна заједница БиХ нема више спољну политику”.

Ово писмо, иначе, потписали су амбасадори и генерални конзули БиХ Александар Богданић, Александар Врањеш, Александра Мичић, Биљана Гутић Бјелица, Бојан Вујић, Бојан Ђокић, Боро Бронза, Вера Сајић, Драган Вуковић, Драган Јаћимовић, Душко Ковачевић, Жељко Самарџија, Ковиљка Шпирић, Милорад Живковић, Обрад Кесић, Синиша Бенцун, Синиша Берјан и Татјана Телић.

Саговорници Српскаинфо из дипломатских кругова, који су инсистирали на анонимности, тврде нам како наведено писмо представља још један “непромишљен и исхитрен потез” актуелних власти у Српској, те да оно, према њиховим ријечима, једино може да нанесе штету интересима Републике Српске, и ником више.

– Замислите ситуацију да, на примјер, амбасадори или генерални конзули Шпаније у Паризу, Берлину, Лондону или Бриселу престану да слушају инструкције из Мадрида и да јавно објаве како ће, одсада, само заступати интересе и поштовати одлуке Каталоније. Шта мислите да би се тада догодило? Истог тренутка, шпанска влада тражила би од земље домаћина да им ускрати гостопримство и те дипломате експресно би биле избачене из дипломатских представништава Шпаније у тим земљама – истичу наши саговорници.

Додају да наведено писмо амбасадора и генералних конзула БиХ из Републике Српске управо представља идеалан повод Денису Бећировићу, Жељку Комшићу или Елмедину Конаковићу да поступе баш по том “рецепту”.

– Довољно је само да обавијесте земљу домаћина како су амбасадори и генерални конзули, који су се јавно потписали на тај документ, отказали послушност држави која их је тамо послала. У том случају, Република Српска изгубила би своје дипломатске представнике у бројним државама и, практично, сама извршила “чистку” својих кадрова у дипломатско-конзуларној мрежи БиХ – објашњавају извори нашег портала.

Некадашњи амбасадор БиХ у Француској и Египту, Слободан Шоја, каже да му је тешко да “нађе израз” којим би оцијенио писмо које су српски амбасадори и генерални конзули послали предсједнику Републике Српске којим потврђују лојалност српском члану Предсједништва, а осталим члановима, фактички, отказују послушност јер констатују да “државна заједница БиХ нема више спољну политику”.

– То бих назвао наметнутим и контрапродуктивним дипломатским аутоголом. Није тачно да спољна политика БиХ не постоји од прије неколико дана. Она не постоји одавно, а питање је да ли је икад постојала јер сваки члан Предсједништва ради шта жели, изјављује шта жели и само гледа како да уради нешто што се неће допасти осталим члановима – каже Шоја за Српскаинфо.

Умјесто да се, додаје он, раскринка невољност бошњачког и хрватског члана Предсједништва да наступају као тим, послије тројног договора (јер штета коју они праве је увијек већа од штете коју може направити српски члан Предсједништва), српске дипломате под, како истиче, очитим политичким притиском потписују писмо које нису ни написали и сами себе дисквалификују и избацују из свијета озбиљне дипломатије.

– Надам се да српски дипломати неће бити претјерано ревносни, јер би у том случају сами себе довели у врло неугодан положај у већини земаља. Земљу у којој су акредитовани не занимају наше политичке трзавице. Њих једино занима да ли амбасадори говоре у своје име или у име државе.

Ако говоре у своје име, а потписници писма најављују да ће тако бити, њих нико неће сматрати озбиљним и остаће потпуно маргинализовани. А ако случајно буду врло агилни, да не кажем агресивни, врло лако би могли бити протјерани и добити статус персона нон грата – упозорава Шоја.

Потписивањем оваквог писма, које, како истиче, он никад не би потписао, потписници престају бити дипломати, а постају политичари, уз то сервилни и непромишљени.

– Боље би било да су остали дипломати. За разлику од политике која је груба, брутална и нехумана, дипломатија има моћ да оствари било који циљ на рафиниран и суптилан начин.

Ако је циљ био дјеловати само онако како то траже српски, а не државни интереси, онда би резултат пуно сврсисходнији и учинковитији био да се није ништа написало али да се радило у том духу – сматра Шоја.

Српски амбасадори, према његовим ријечима, лично неће имати никаквих проблема у својој земљи нити ће им бити угрожен посао, али, како наводи, направиће велику штету Србима, Републици Српској и слици о њима.

– Али, нема ту ничег чудног. Српска политика, откад постоји Република Српска, увијек је доносила корист појединцима, а штету друштву – закључује Шоја.

(Српскаинфо/БН) Фото: БН