Благојевић: Додик више није предсједник Републике Српске

Према Кривичном закону БиХ даном правоснажности другостепене пресуде Суда БиХ у кривичном предмету против Милорада Додика, а то је дан доношења те пресуде, ступају на снагу и све законом прописане правне посљедице те пресуде. Стога је по закону даном доношења те другостепене пресуде Милораду Додику престала функција предсједника Републике Српска и од тада он више није предсједник Републике.

Пише: Др Милан Благојевић

Та пресуда је из Суда БиХ отпремљена 1.8. ове године, што говори да ју је Суд БиХ донио прије тога, тако да је Додик, ако се држимо закона, престао бити предсједник Републике Српске даном доношења те пресуде, тј. прије 1.8.2025. године и он у овом тренутку није предсједник Републике Српске.

Из тих разлога он, ако то није учинио прије дана доношења другостепене пресуде Суда БиХ, нема право да сада одређује неког од потпредсједника Републике Српске да га замјењује, јер Додик није предсједник Републике, а по Уставу Републике Српске само предсједник Републике, дакле лице којем није престала та функција, може да одреди неког од два потпредсједника који ће га замјењивати.

Устав Републике Српске нема ниједну одредбу за овакву ситуација каква је наступила правоснажном осудом Додика у Суду БиХ и забраном обављања функције предсједника Републике коју садржи пресуда тог суда.

Стога би, по аналогији и на основу уставног обичаја, тзв. обичаја сецундум цонститутионем, створеног послије смрти Милана Јелића у тренутку када је Јелић био предсједник Републике, Народна скупштина могла да донесе одлуку о именовању лица које ће обављати функцију предсједника Републике до одржавања пријевремених избора за предсједника Републике. 

Међутим, не би било у складу са Уставом Републике Српске да Народна скупштина одреди неког трећег на ту функцију,  а не неког од потпредсједника Републике, јер је Уставом Републике Српске јасно прописано да само неки од тих потпредсједника може да замјењује предсједника Републике у било којој ситуацији у којој је он спријечен да врши ту функцију, што значи и у овој ситуацији насталој доношењем наведене правоснажне пресуде Суда БиХ.

Све речено говори да сада ЦИК БиХ мора хитно да дјелује, на шта је обавезује Изборни закон БиХ, а то значи да мора одмах да донесе одлуку о расписивању пријевремених избора за предсједника Републике, који по Изборном закону морају бити одржани најдаље у року од 90 дана од дана њиховог расписивања.

Спречавање одржавања тих избора представљаће радњу извршења најмање два кривична дјела. Једно је кривично дјело спречавања одржавања избора, прописано чланом 215. Кривичног законика Републике Српске, а друго је кривично дјело неизвршења одлуке Суда БиХ, прописано чланом 239. Кривичног закона БиХ.

Не треба искључити ни могућност да би у том случају било извршено и кривично дјело напада на уставни поредак БиХ, прописано чланом 156. Кривичног закона БиХ.

Др Милан Благојевић