Тешке злоупотребе положаја у Тужилаштву и Суду БиХ 

Почетак и крај јула 2025. године обиљежиле су двије тешке злоупотребе положаја у раду Тужилаштва и Суда Босне и Херцеговине.

Др Милан Благојевић 

Прва од њих десила се 4. јула ове године када су, по очигледном претходном споразуму, који не дозвољава Закон о кривичном поступку БиХ (ЗКП БиХ), у Тужилаштву БиХ договорили са Милорадом Додиком да се он мирно дошета до њихових просторија у Сарајеву, да се формално појави и буде саслушан, да ће Тужилаштво затим предложити Суду БиХ да му се укину притвор и потјерница, да ће Суд БиХ све то учинити  и да ће Додик затим моћи мирно одшетати из тих правосудних институција, исто онако као што је и ушетао у њих.

Злоупотреба правосудних власти у овом случају не огледа се само у томе што су са Додиком све ово договорили иако то ЗКП БиХ не дозвољава, већ је злоупотреба и у томе што су све то незаконито договорили са лицем које оптужују и кривично гоне за напад на уставни поредак као једно од најтежих кривичних дјела у свакој држави на свијету, при чему им то лице након одређивања притвора и расписивања потјернице три мјесеца јавно бјежи и уз то још шаље своју преторијанску гарду да се, не због Републике Српске него због њега лично, супротстави ако треба и оружаним путем када су припадници СИПА-е обављали службену радњу у покушају да га лише слободе по рјешењу Суда БиХ о притвору и потјерници који су издати за Додиком.

Никоме разумном не треба подастирати више доказа и аргумената како би схватио колико је злоупотребе службеног положаја садржано у наведеном понашању Тужилаштва и Суда БиХ у овом случају, због којег би у свакој цивилизованој држави тужиоци и судије који су то учинили били промптно ухапшени, процесуирани, дисциплински и кривично, те уклоњени са тих функција, јер су опасност по законито и правилно вршење правосудних функција.

Други случај, који потврђује да се ради о обрасцу злоупотребе правосудне власти, саопштен је јавности путем медија 31. јула ове године.

Наиме, тог дана овдашњи медији су извијестили да је током трајања мјере забране путовања, коју му је на приједлог Тужилаштва БиХ изрекао Суд БиХ у кривичном поступку који се против њега води због коруптивних дјела које му Тужилаштво БиХ ставља на терет, Ненад Нешић виђен у Тивту, то јест у другој држави, током јула ове године.

Ову чињеницу потврдио је и Суд БиХ, јер је саопштио да је, како су извијестили медији, Нешићу уз сагласност Тужилаштва БиХ "одобрио захтјев за напуштање територије БиХ у краћем периоду".

Да би се разумјело колико је све ово незаконито, треба подсјетити на то шта ЗКП БиХ прописује о мјери забране путовања.

Она се, каже ЗКП БиХ у члановима 126. и 126ц), састоји у забрани напуштања боравишта за осумњиченог те у одузимању његових путних исправа (пасоша) и забрани њиховог издавања, као и забрани кориштења личне карте за прелазак државне границе БиХ.

ЗКП БиХ ниједном својом одредбом не дозвољава Суду БиХ да током трајања овакве мјере дозволи њен краткотрајни престанак нити дозвољава Тужилаштву БиХ да даје сагласност да та мјера на кратко престане да важи па да се након тога поново успостави.

Умјесто тога, ЗКП БиХ само дозвољава (Тужилаштву и Суду БиХ) да тражи одређивање те мјере, односно да је одреди, те да свака два мјесеца током њеног трајања буде одлучено да ли се она продужава или се укида.

Дакле, не дозвољава ЗКП БиХ, већ напротив забрањује, оно што су Тужилаштво БиХ и Суд БиХ, учинили у случају Ненада Нешића, да на његов или било чији други захтјев за њега на неколико дана не важи мјера забране путовања, па да онда по протеку тог времена она опет важи.

То је забрањено ЗКП-ом БиХ и зато је оно што је учинио Суд БиХ, уз сагласност Тужилаштва БиХ, тешка злоупотреба службеног положаја, јер су судија и тужилац том злоупотребом преузели улогу законодавца и за потребе Нешића створили "норму" какву не дозвољава ЗКП БиХ, због чега је и нема у том закону, а то је "норма" да Нешић оде неколико дана у иностранство на море, упркос законској и судској забрани путовања, која забрана само за Нешића неће важити неколико дана, а онда ће опет важити.

Баш као што ни само за Додика неће важити одредба ЗКП БиХ да се сваки осумњичени против којег је одређен притвор и расписана потјерница након што се сам преда или буде ухапшен не може ушетати као на кафу у Тужилаштво и Суд БиХ, већ се спроводи у притвор, а затим одатле доводи пред тужиоца и судију.

Наравно, ништа од претходно написаног није учињено зато што је ријеч о Милораду и Ненаду, већ због тога што закон мора да се примјењује онако како гласи и једнако за свакога.

Нажалост, очигледно је да то није случај у раду Тужилаштва и Суда БиХ, што претходно изнијети докази и аргументација необориво доказују.

Једино што остаје као питање за крај је како у оваквим случајевима злоупотребе власти ухапсити власт? 

Изгледа никако, јер поред такве власти нема ни права ни државе, већ једино постоји самовоља властодржаца.

Пише: Др Милан Благојевић