Увоз скоро за дупло већи од извоза: БиХ највише увозила месо, флаширану воду, воће и поврће

Током првих шест мјесеци ове године у БиХ је забиљежен знатно већи увоз од извоза, подаци су Спољнотрговинске коморе БиХ. Поражавајуће је што се у БиХ и даље највише увозило месо, вода, воће и поврће, јер, како наводе из Спољнотрговинске коморе, држава која нема развијени привреду и не може да прехрани своје становништво је неодржива.

У првих шест мјесеци ове године спољнотрговинска размјена БиХ износила је око 23.6 милијарди марака. И даље је увоз скоро за дупло већи од извоза. Увезена је роба у вриједности од 15, а извезено свега 8,6 милијарди марака.

„Највећи дефицит биљежи агро и прехрамбени сектор и то близу 2 милијардЕ марака. То значи да дневно губимо 11 милиона марака само у овом сектору. То више није економски проблем, већ проблем самоодрживости. Ако не производимо оно што једемо зависимо од туђих одлука и цијена", каже Белма Алихоџић из Сектора за макроекономски систем Спољнотрговинске коморе БиХ.

Додаје да су највећи губици у области агроиндустрије биљеже у размјени меса гдје извоз заостаје за увозом чак 12 одсто, што домаће фармере ставља у неповољан положај.

Слично је стање у размјени пића и алкохола са дефицитом близу 228 милиона марака ,при чему посебно доминира увоз флаширане воде, сокова пива и алкохолних пића. Негативан салдо биљежи и увоз воћа и поврћа.

„Ово су све робе који имамо потенцијал да производимо сами, да би се то остварило потребна је нова аграрна политика, не само подстицаји, него стратешко јачање конкурентности, удруживање произвођача и улагање у стандардизацију, наводи Алихоџић.

Већи увоз од извоза забиљежен је и у металској, намјенској и текстилној индустрији. Једини сектор који биљежи суфицит у извозу је дрвна индустрија. У првој половини ове године, у односу на прошлу, порастао је и извоз електричне енергије за 52 одсто.

Највише се увозило, али и извозило у Хрватски, Србију, Њемачку, Италију и Словенију. Иако је забиљежен раст обима спољнотрговинске размјене од 5 одсто у односу на прошлу годину, забрињавајуће је што је увоз годинама много већи од извоза. Краткорочно посматрано, ситуација се ни у наредном периоду неће знатно мијењати, наводе из Спољнотрговинске коморе БиХ.

„Двије највеће увозне ставке су енергенти односно нафта и нафтни деривати, возила и лијекови које не производимо у БиХ. Од укупног увоза на ово отпада 20 одсто. Апсурдно је да остварујемо дефицит тамо гдје имамо сировинску базу, наш највећи дефицит биљежи пољопривредно-прехрамбени сектор, на годишњем нивоу то је преко 5, 6 милијарди. То је простор гдје се може нешто урадити јер држава која нема развијену своју привреду и не може да прехрани своје становништво је неодржива", каже Славиша Ћеранић из Сектора за макроекономски систем Спољнотрговинске коморе БиХ.

Уколико извозимо електричну енергију, дијелове за аутомобиле те металне конструкције, поставља се питање зашто и даље увозимо воду, месо и парадајз, те коме је у интересу да се годинама по том питању ништа не мијења? 

(БН)