Постоји ли начин: Тешко до договара о цијени хљебног жита

Након јечма при крају је и жетва пшенице, приноси и квалитет су изнад свих очекивања, али срећу домаћих ратара квари ниска откупна цијена, која је вишегодишњи разлог неслагања откупљивача и произвођача који ће сутра сјести за преговарачки сто да би покушали да нађу заједнички језик и превазиђу незадовољство.

Због актуелног стања у сектору ратарства и млинско-пекарске индустрије Српске у просторијама Привредне коморе данас се одржава састанак представника Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републиле Српске, Министарства трговине и туризма Републиле Српске, Министарства спољне трговине и економских односа БиХ, примарних пољопривредних произвођача и представника Групације млинско-пекарска индустрија која дјелује унутар Удружења пољопривреде и прехрамбене индустрије Привредне коморе Републиле Српске.

- Основни циљ састанка је детаљна анализа актуелног стања у сектору уз учешће свих релевантних субјеката - навели су из Привреде коморе Републиле Српске.

Помоћник министра пољопривреде Саша Лалић за "Глас" каже да овим састанком настоје још једном посредовати у превазилажењу проблема.

- Сваке године у јуну се прави криза када је ријеч о откупу пшенице и иако цијену одређује тржиште, почесто се перцепира као да министарство диктира тај износ. Циљ састанка је да се види постоји ли могућност за преговоре и договоре, да млинско-пекарски сектор каже које су им сорте пшенице потребне и интересантне и за које би на крају платили више даби их пољопривредници имали у асортиману, бар идуће године. Да буде скројен неки договор или уговорена производња, што би било најбоље за произвођаче, али и све остале у овом сектору - казао је Лалић.

Предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републиле Српске Стојан Маринковић ићи ће на састанак, али нема превелика очекивања.

- Чисто сумњамо да се на том састанку може постићи било какав договор, али нада да ће преовладати здрав разум и да ће коначно неко схватити важност свега што пољопривредници раде постоји. Изнијећемо своје ставове, али нисмо оптимистични да ће се то завршити ишта боље него састанци протеклих година - рекао је Маринковић.

На састанак би требало да дође и директор Пољопривредно-производног предузећа "Јелена" из Козарске Дубице Марко Влајсевић, који сматра да проблеме треба рјешавати, али не у жетви, већ много раније.

- Ми смо већ изашли са откупном цијеном. Сточну пшеницу плаћамо 36 фенинга, а висококвалитетне сорте између 39 и 42 фенинга. До сада смо примили 5.000 тона жита на складиштење, али само 1.500 тона је оног квалитетног које ћемо откупити и самљети у брашно. То је генерално највећи проблем када је ријеч о домаћој пшеници, махом је сточна, око 85 одсто, док је свега 15 одсто погодно за млинску производњу. Настојим бар са ратарима у Козарској Дубици да то промијеним, да нагнам кооперанте да сију квалитетну пшеницу, зато и нудим вишу цијену за њу - рекао је Влајсевић.

Он сматра да се на републичком нивоу мора тежити ка производњи у омјеру 50 одсто сточна, 50 одсто квалитетна млинска пшеница.

- У том случају бисмо мање увозили, а овако се не можемо ослонити на домаће ратаре, јер ако не увеземо пшеницу, увозићемо брашно - сматра Влајсевић.

У Семберији, као највећој житници Српске, откупна цијена знатно је нижа.

- "Житопромет" је најавио оквирну откупну цијену пшенице за ову сезону, која се креће између 0,34 и 0,36 КМ по килограму. То је ван сваке памети, али ми немамо другог избора. Већина произвођача им је већ предала род, јер нема гдје да је складишти и сада нам је могу платити колико хоће. Не вјерујем да састанак може шта промијенити - истакао је предсједник Удружења пољопривредних произвођача "Села Семберије" Бошко Радић.

ПОДРШКА

Саша Лалић каже да је квалитет овогодишњег рода одличан те да приноси у просјеку достижу око шест и по тона по хектару.

- То је изнад вишегодишњег просјека, с тим да има произвођача код којих су приноси по девет и десет тона по хектару. И иако ми на цијену откупа не можемо утицати директно, индиректно и те како утичемо кроз подршку коју пружамо ратарима. Лани смо произвођачима пшенице исплатили девет милиона КМ, а ове године директно близу 12 милиона КМ, као и два милиона за дизел гориво - подсјетио је Лалић.

(Глас Српске) Фото: