Цијена горива пада на тржишту, а у Српској и даље не

“Више је фактора због таквог понашања. Прије свега, ми на тржишту нафте и мафтних деривата имамо монполску ситуацију. Тржиштем доминира неколико крупних малопродаваца, а суштини и природи монопола јесте одређивање више цијене својих производа у односу на оне услове које би подразумјевала конкуренција и по правилу лошији квалитет роба које нуде”, сматра Станић. 

У последњих 15 дана, вриједност нафте и нафтних деривата на свјетским берзама пада. Цијена барела на лондонском тржишту нижа је за 12 посто, док је на америчком тржишту барел појефтинио за 11,3 посто. Од јуче, цијене бензина у Србији ниже су у просјеку за 3 динара, док је истовремено, на тржишту БиХ, у последњих двадесетак дана, гориво у неколико наврата поскупјело у просјеку за укупно 15 фенинга по литру.

Зашто је и код нас гориво није појефтинило као у Србији, из Групације за трговину нафтом и нафтним дериватима при Привредњ комори Републике Српске нису могли да нам дају одговор, јер нам је предсједник групације послао поруку да је на годишњем одмору. “Гориво би код нас требало да појефтини с’ обзиром на пад цијене на свјетској берзи”, каже БН телевизију економиста Миленко Станић.

“У ситуацији када берзанске цијене сирове нафте иду навише, наши продавци реагују у кратком временском периоду и повећавају цијене и изнад оних процената на које расту на свјетској берзи, а када дође до берзанских смањења цијена сирове нафте, као што сада имамо ситуацију, наши продавци не реагују у дугом временском периоду и ако дође до реакције, то смањење не иде у проценту у коме је дошло на свјетском нивоу, каже Станић. 

“Више је фактора због таквог понашања. Прије свега, ми на тржишту нафте и мафтних деривата имамо монполску ситуацију. Тржиштем доминира неколико крупних малопродаваца, а суштини и природи монопола јесте одређивање више цијене својих производа у односу на оне услове које    би подразумјевала конкуренција и по правилу лошији квалитет роба које нуде”, сматра Станић. 

“Свакако да је велика одговорност и утицај на такве трендове надлежних државних органа, који имају утицаје на цијене нафтних деривата по неколико основа. Надлежни контролни органи очигледно не раде свој посао, у смислу контроле малопродајне марже на тржишту нафтних деривата.

Сигурно да пореска политика, висина пореза и акциза није флексибилна и постављена је на веома високом нивоу, или је циљ надлежних државних органа пуњење буџета. То је примарно, а занемарују се други циљеви и интереси и због тога нема реакција у том смислу када доође до повећања цијена”, рекао је проф. др Миленко Станић.

(БН) Фото: БН