Отровне материје са јаловишта у Пљевљима стигле до Фоче
Опасне материје са депоније Рудника олова и цинка у Пљевљима завршиле су у ријеци Ћехотини, која већим дијелом пролази кроз Црну Гору а потом иде кроз Босну и Херцеговину (БиХ) гдје се код Фоче, улијева у Дрину.
Република Српска 01.07.2025 | 07:20
На тлу рударске депоније (јаловишта) отворила се огромна рупа, кроз коју је опасни отпад доспио у подземне воде, а потом у Ћехотину.
"Од предсједника Општине Пљевља смо захтијевали да предузму законске мјере против одговорних", навео је начелник за инспекцијске послове Фоче, Зоран Крунић за Радио Слободна Европа (РСЕ).
У свом току Ћехотина, дужином од 25 километара пролази кроз Републику Српску.
Министарство енергетике и рударства Црне Горе је наложило рударској и геолошкој инспекцији да изврше инспекцијски надзор, саопштено је РСЕ.
Наводе и да Рудник има све потребне дозволе а да од инспекцијског налаза зависи које ће мјере предузети.
Загађење Ћехотине су 23. јуна ове године открили рибочувари из Спортског клуба Липљен.
"Вода у Ћехотини је била бијела као млијеко", казао је за РСЕ Енвер Кадић, рибочувар који је направио видео снимке загађења, позвао инспектора за воде и обишао јаловиште:
"Тада је оно већ било напуњено и рупа се није видјела. Из Рудника су пустили воде и вјероватно покушали то стање да нормализују", казао је Кадић.
Због загађења је дио еколога из Пљеваља затражио истрагу и казне за одговорне.
Ко све истражује еколошки инцидент
Центар за екотоксиколошка испитивања је једина установа у Црној Гори за испитивање свих елемената животне средине, међу којима површинских, подземних и отпадних вода.
"Анализирамо узете узорке површинских вода са три локације Ћехотине. Резултати испитивања ће бити достављени инспекцији за воде, и наручиоцу посла, у року од осам дана", одговорили су из Центра на упит РСЕ.
Из Управе за воде у одговорима РСЕ наводе да је њихов инспектор за загађење сазнао 23. јуна увече и дао Центру налог да узме узорке из Ћехотине.
"Констатовао је да из извора Бадањ, уз десну обалу ријеке, извире замућена вода која улијевањем у ријеку замућује Ћехотину низводно од овог извора”, наводе из Управе за воде.
Тврде да је о загађењу обавијештено Министарство здравља, Директорат за здраствено-санитарну инспекцију, Секретаријат за инспекцијске послове и Министарство енергетике и рударства.
У овом тренутку надлежне институције на терену прикупљају све податке за цјеловиту анализа стања.
"У случају загађења инвеститор сноси одговорност и у обавези је да узроке насталих штета и свих посљедица отклони", тврди Управа за воде.
Одмах по сазнању о инциденту, државна Агенција за заштиту животне средине на терен је послала еколошке инспекторе - неколико дана после изливања опасних материја
"С обзиром на то да се ради о ријеци, постоји вјероватноћа да се не може, са сигурношћу, утврдити нарушеност квалитета воде, јер се ради о текућој води", казао је Милан Влаховић из Агенције на упит РСЕ.
Влаховић је прецизирао да ће надлежни утврдити како је дошло до загађења, да ли је за то одговоран Рудник олова и цинка, колика је штета и прописати мјере за санацију.
"Да се евентуално настале негативне посљедице ублаже на мјеру најближу првобитном стању".
Уколико се испостави да је Рудник узрок загађења, Влаховић каже да је једна од могућих мјера, привремено затварање док услови рада Рудника не буду безбједни за здравље људи и животну средину.
Шта кажу у Руднику, а шта еколози
Директор пљеваљског Рудника олова Петар Вранеш за РСЕ каже да су их о загађењу Ћехотине обавијестили рибочувари, а да су они прије тога запазили пад нивоа воде на депонији за одлагање рударске јаловине.
Каже да је тло испод јаловишта било припремљено и заштићено по стандардима, са непропусном фолијом, која спречава да отровне хемикалије дођу у контакт са земљиштем.
"Припремали смо тај терен, са тешким машинама, ваљак је то припремао, прије постављања фолије. Ту од кише било воде, коју смо пумпама извлачили да би ставили фолију".
Сматра да је до отварања рупе у тлу депоније дошло због порозности терена на том подручју. Јаловиште се користи непуну годину. Вранеш врди да је то први еколошки инцидент те врсте.
Каже да ће надлежни утврдити да ли је до загађења последица отицања отпадних материја са јаловишта.
Рудник олова и цинка послује преко црногорске компаније Градир Монтенегро, која има концесију за копање руде а власник је пољска компанија ЗГХ Болесав.
Еколози о загађењу Ћехотине
Еколози невладине организације Брезница из Пљеваља тврде супротно:
"Управа рудника даје немушта и срамотна објашњења, у којима признаје да не зна како је дошло до пропадања терена, иако је познато да се јаловиште налази на порозном, сеизмички нестабилном тлу", наводе у саопштењу.
Кажу да је ријеч о загађења које се "покушало сакрити".
"Еколошки инцидент који се догодио на депонији Рудника је само још један у низу катастрофалних пропуста, који се понављају из године у годину, а да за то нико не одговара", пише у саопштењу.
Сматрају да је ријеч о веома озбиљном загађењу и позивају надлежна министарства да се огласе.
"То је посљедња 'кап која је прелила чашу' у низу игнорисања, ћутања и нечињења институција. Посебно је алармантно, што је загађење прешло и ван граница Црне Горе. Више не трујемо само себе – трујемо и регион", навели су еколози из Брезнице.
Шта је предузела Фоча
А са друге стране границе, из сусједне Републике Српске, позивају црногорску страну на одговорност.
Начелник за инспекцијске послове Фоче, Зоран Крунић наводи да су се званично обратили предсједнику општине Пљевља, Дарију Вранешу:
"Да нам одговори шта је узрок насталог загађења Ћехотине и шта је предузето да се та ситуација санира".
Крунић каже да су помоћ затражили од Инспектората Републике Српске јер општина Фоча нема еколошке и инспекторе за воде.
"О даљим корацима не можемо говорити док из Института за воде у Бијељини не добијемо анализу три узорка воде из Ћехотине", казао је Крунић.
У Бијељини се налази Институт за воде, који је акредитова установа за испитивање квалитета вода у том дијелу БиХ.
РСЕ од 26. јуна није добио одговоре из Министарства екологије и еколошке инспекције на питање, шта су предузели поводом загађења Ћехотине и актуелне ситуације на јаловишту Рудника олова и цинка.
(РСЕа>спан>) Фото: Спортско риболовни клуб "Липљен", Пљевља (Цоуртесy Имаге)
Коментари / 6
Оставите коментарЦрна Гора
01.07.2025 08:28Саму себе назвала "еколошком државом" а у суштини сва им се политика своди на чишћење својих дивљих депонија и отискање смећа низ ријеке у Србији и Републику Српску.
ОДГОВОРИТЕПале 62
01.07.2025 09:14Бице као и свугдје појео вук магарца
ОДГОВОРИТЕХм
01.07.2025 09:38Ћехотина - Дрина - Сава - Дунав = Београд
ОДГОВОРИТЕНељзди
01.07.2025 09:39Да видите ријеку Сапну у Зворнику црвене боје јутрос, еколоски инспектори нити ста раде нити им ки трази одговорност. Срамили се Бога, овог народа и своје дипломе.
ОДГОВОРИТЕЋаци
01.07.2025 09:48Вода из Ћехотине исправна за кориштење а ви сте толико брзи да смо се сви могли потровати до Београда и даље. Да да и ви у Бијељини
ОДГОВОРИТЕБратунац
01.07.2025 10:31Слична ствар се годинама дешава на ушћу Сашке ријеке у Дрину у селу Бјеловац код Братунца, годинама се отпадне воде које садрже тешке метале из рудника олова и цинка "Сасе" у Сасама код Сребренице уливају у Дрину. Тачно се осјети смрад и замућење дринске воде након ушћа те ријеке и зна се да Дрина низводно садржи тешке метале. Рибочуварско друштво у Братунцу ћути, јер добијају новац за то, а држава наравно не реагује.
ОДГОВОРИТЕ