Хоће ли банке отворити рачуне фирмама које су санкционисане?

На сједници Народне скупштине Републике Српске већ сљедеће седмице наћи ће се измјене Закона о унутрашњем платном промету, а у питању је Иницијатива компаније Инвиктус технолоџи груп, којом желе натјерати банке да отворе рачуне компанијама чији су рачуни затворени након што су им уведене санкције америчког Министарства финансија.

Санкционисане фирме од народних посланика очекују да измијене закон, на начин да банке буду натјеране да отворе рачуне појединцима и компанијама којима су исти затворени након што су доспјели на америчку црну листу.

"Измјене и допуне Закона о унутрашњем платном промету нису предложене од стране Владе већ се иза тога крије грађанска иницијатива, а свакако је то у интересу правних лица повезаних са руководством Републике Српске", каже посланик ПДП-а у Народној скупштини Републике Српске Бојан Кресојевић. 

Иницијатива је предата у новембру 2024. године, а у њој се тражи да се право банке да раскине уговор о рачуну ограничи на двије ситуације: ако је рачун употребљаван незаконито у смислу прања новца и финансирања тероризма или да је отворен на основу фалсификованих исправа.

"Опште је позната чињеница да банке у Републици Српској у посљедњих пола године, а интензивно у задња три мјесеца, затварају рачуне физичких и правних лица, без правног основа, без правоснажне одлуке суда или органа управе Републике Српске или Босне и Херцеговине, односно лица која се налазе под санкцијама Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАК) америчког Министарства финансија", наведено је у иницијативи.

У случају да нису прекршени поменути услови нити за то постоји правоснажна пресуда, а банка одбије да отвори рачун особи или фирми, Агенција за банкарство може да одреди банку по службеној дужности која ће бити дужна да уради, наводи се у Нацрту.

"Без намјере да ја кукам за банкама, али оне ће се наћи у процјепу јер не баве се политиком, оне су тржишне институције раде на принципу профита, улажу тамо гдје ће остварити профит, то је легитимно на тржишту, а овиме се оне увлаче уодређене политичке заврзламе чији актери су носиоци власти у Републици Српској", сматра Јелена Тривић, економиста и предсједник Народног фронта. 

Банке се за сада не претјерано не обазиру на ове најаве, а из Удружења банака БиХ нису жељели да коментаришу ове измјене закона. Све указује да ће парламентарна већина усвојити ову иницијативу, а уколико се то деси питање је да ли ће банке заиста бити приморане да отворе рачуне санкционисаним фирмама, које су затвориле управо због страха да и саме не доспију на црну листу?

"Можемо и овдје посумњати и очекивати да ћемо имати већ виђену праксу а то је да се данас донесе закон а сутра да се не примјењује јер у претходних 6 мјесеци имамо више закона који су усвојени и или су стављени ван снаге од стране Уставног суда или су непримјењивани од стране власти у Републици Српској", сматра Кресојевић. 

Иницијатива популарно названа “Проинтеров закон” се појављује након санкција уведених субјектима који су означени као мрежа подршке Додику и члановима његове породице. Ради се о фирмама “Проинтер”, “Инфинитy Интернатионал”, “Калдера”, “К-2 Аудио Цомпанy”, “Сириус 2010”.

(БН) Фото: БН