Колике су пензије у Европи? На ком је мјесту БиХ?

Пензије су главни извор прихода за старије особе у Европи, према извјештају ОЕЦД-а "Пензије на први поглед 2023"

У многим европским земљама, јавни трансфери, као што су државне пензије и бенефиције, чине преко 70 одсто укупног еквивалентног бруто прихода домаћинстава старијих одраслих особа, а у неким случајевима прелазе 80 одсто.

Дакле, колике Европљани примају пензије? Колики је просјечни издатак за пензије по кориснику? И како се нивои пензија упоређују широм Европе када се прилагоде куповној моћи?

Према Еуростату, у 2022. години, просјечни издатак за пензије по кориснику за старосне пензије износио је 16.138 евра у ЕУ. То је приближно 1.345 евра мјесечно када се подијели на 12 мјесеци.

Распон се кретао од 3.611 евра у Бугарској до 31.385 евра годишње у Луксембургу унутар ЕУ. Када се укључе земље ЕФТА и кандидати за ЕУ, распон се проширује - од 1.648 евра у Албанији до 35.959 евра на Исланду.

Просјечна старосна пензија по кориснику такође је премашила 30.000 евра у двије нордијске земље: Норвешкој и Данској. Била је такође значајно изнад просјека ЕУ у Шведској (22.436 евра) и Финској (21.085 евра), пише Еуронеwс.

Кандидати за ЕУ имају најниже пензије

Поред Албаније, земље кандидати за ЕУ имају најниже просјечне пензије. То укључује Турску (2.942 евра), Босну и Херцеговину (3.041 евро), Србију (3.486 евра) и Црну Гору (3.962 евра). Црна Гора се рангира тек изнад Бугарске, али само за малу разлику. Ово су годишње цифре, не месечне, што показује широк јаз између најнижих и највиших нивоа пензија у Европи.

"Велика четворка" ЕУ рангирана је узастопно, све изнад просјека ЕУ. Италија је имала највишу просјечну пензију међу њима са 19.589 евра, праћена Француском 18.855 евра, Шпанијом 18.100 евра и Њемачком 17.926 евра.

Просјечне цифре пензија показују такође да постоји јака подјела на Исток и Запад, при чему Западна и Нордијска Европа нуде много веће бенефиције за пензионере. Јужноевропске земље генерално пролазе боље од источних, али и даље заостају за Сјеверном Европом. Најлошији резултати су концентрисани на Балкану и Источној Европи, посебно међу земљама кандидатима за ЕУ.

А куповна моћ? Неједнакости у просечним пензијама су значајно мање када се мјере у стандардима куповне моћи (ППС) у поређењу са номиналним вриједностима.

На примјер, унутар ЕУ, однос између највише и најниже просјечне пензије је 8,8 у номиналним вриједностима, али пада на 3,5 у стандардима куповне моћи, одражавајући разлике у трошковима живота.

У ЕУ, просјечни издатак за пензије по кориснику кретао се од 5.978 ППС у Словачкој до 21.162 ППС у Аустрији. Када се укључе земље ван ЕУ, Албанија је имала најнижу цифру од 3.019 ППС.

Турска се значајно боље рангирала у смислу ППС-а, са 8.128 ППС — постављајући се изнад неколико држава чланица ЕУ.

Све нордијске земље су изнад просека ЕУ у погледу потрошње на пензије, а неке се рангирају међу највишим у Европи.

Пензије пале у три земље у 2022. години. У еврима, просјечна пензија је пала само у три земље у 2022. у поређењу са 2021. годином - и то за мање од 5 одсто. То су биле Турска, Ирска и Грчка.

У Турској, пад је првенствено био због оштрог пада вриједности националне валуте, што је утицало на вриједност пензија у еврима.

Насупрот томе, Бугарска је забиљежила највећи пораст од 33 одсто, праћена Чешком са 16 одсто.

Раст пензија је такође премашио 10 одсто у Летонији, Литванији, Црној Гори и Румунији.

Да ли су пензије довољне?

Према Извјештају о адекватности пензија за 2024. годину, који су заједнички припремили Европска комисија и Одбор за социјалну заштиту, земље ЕУ предузимају даље кораке за очување адекватности, али будућа адекватност остаје под притиском.

Ризик од сиромаштва и социјалне искључености међу старијим особама наставља да расте од 2019. године, углавном због повећања релативног сиромаштва у приходима.

У 2022. години, више од једне од пет особа старијих од 65 година у ЕУ - дакле, око 18,5 милиона појединаца, било је у ризику од сиромаштва или социјалне искључености. Овај број расте због пораста стопе сиромаштва и старења становништва.

Широм већег дијела Европе, приход од пензија знатно је нижи од зарада прије пензионисања. Овај јаз отежава многим старијим одраслим особама да одрже свој животни стандард након што престану да раде.

Жене примају знатно мање пензије

Извјештај показује и да се старије жене суочавају са већим ризиком од сиромаштва него мушкарци у свакој земљи ЕУ. У просјеку, жене у ЕУ примају 26,1 одсто мање пензије него мушкарци, а 5,3 одсто жена не прима никакву пензију.

Овај јаз је укоријењен у родним разликама у платама, краћим или прекинутим каријерама и већој учесталости рада са непуним радним временом међу женама.

(Еуронеwс БиХ) Фото: АП