Функционер МУП ЦГ открива мрачне тајне полиције ЦГ

"Батинашки одред 'црне тројке' је формирао и њиме руководио командант Специјалне јединице полиције са својим сарадницима, показујући уличарску бруталност. То није моја Црна Гора гдје се ово дешавало", казао је дугогодишњи функционер МУП-а и полиције Милан Пауновић

Дугогодишњи функционер Министарства унутрашњих послова и Управе полиције Милан Пауновић пред Анкетним одбором набројао је гдје и шта радио током каријере, наглашавајући да је, како је рекао, под страшним стресом да говори о догађајима о којима никада нијесу смјели да говоре.

Пауновић се у уводном дијелу заклео да ће говорити истину: "Тако ми бог помогао, нисам ја неки вјерник, за мене је бог човјек, породица светиња, а држава светионик"...

"Значај овог Одбора, да се ово о чему говоримо никада више не дешава у нашој држави, да ничија мајка више не заплаче. И мајка мог сина је имала прилику да заплаче због пребијања мог сина, чиме сам ја то заслужио, читав вијек сам уложио у добро ове државе", рекао је он.

Пауновић је саопштио да је руководио, како је навео, милицијом у вријеме блокаде Пљеваља те да је тадашњи министар прихватио његов предлог "та групација би била похапшена".

"Кад смо то вече Вукота Шћекић и ја то пет ујутро преговарали са том паравојском нико из МУП-а није окренуо ни мене ни њега. Обишли смо град и повукли ту паравојску. Да није било тако, муслиманско насеље изнад касарне би било попаљено", казао је Пауновић на почетку четврте сједница Анкетног одбора о „црним тројкама“.

Анкетни одбор формиран је ради прикупљања информација и чињеница о поступањима државних органа и других субјеката у случајевима политички мотивисаних убистава која су се догодила од увођења вишестраначја до данас као и околностима физичких напада и пребијања новинара и других слободних интелектуалаца од стране полицијских службеника познатих као „црне тројке“, а за које су се у јавности појављивале информације да су биле задужене за пребијање политичких неистомишљеника тадашње власти.

Анкетни одбор је раније саслушао бившег премијера Душка Марковића.

Функционер МУП-а Пауновић навео је и да је руководио и у јануарским немирима 1998. када је било различитих наредби "удри по мозгу"...

"Издајем наредбе преко радио-везе да се сачува мир. Послушали су ме аплаузом. Сачували смо мир, тада смо добили похвале да смо сачували чојство. Да је било крви таква нам Црна Гора не би требала", навео је он.

Он је поменуо да су формиране "црне тројке", чему се он супротставио тако што се у писаној форми обратио тадашњем министру "знајући да прави пакао себи и породици".

"Грађански мир су сачували грађани јер да су хтјели рат ми би га имали. У том времену супростављања појединим неразумним одлукама мог претпостављеном имао сам двије могућности: да прихватим изазове или да одем. Прихватио сам изазове. И када је мој син био жртва напада, са циљем да мене дисциплинују, морао сам разумно да поступам. Знао сам да ће доћи вријеме полагања рачуна, себи и друштвеној заједници о овим дешавања. Дошао сам да се ово више никад више не понови. Знам да сам атипичан полицајац јер је незамисливо је било супроставити се у то вријеме министру", рекао је Пауновић.

Пауновић је навео да је прошлог пута на Одбору чуо да је Седма управа била у саставу Службе државне безбједности, али да је њоме руководио министар.

"Само још питам ко је још могао да руководи том Седмом управом", казао је он.

"Батинашким одредом 'црне тројке' руководио командант Специјалне јединице"

Он је навео да се у "фукарлуку није могао да сналази", појашњавајући да му је најтеже било да спријечи безумне поступке - пребијање политичких неистомишљеника, који су спровођени од оних који су били дужни да то спрјечавају.

"То су могли да осмисле само болесни умови. Таквим поступцима нарушаван је демократски имиџ. Батинашки одред 'црне тројке' је формирао и њиме руководио командант Специјалне јединице полиције са својим сарадницима, показујући уличарску бруталност. То није моја Црна Гора гдје се ово дешавало. Поред строго одабраних припадника Специјалне јединице полиције ово зло су чинили и припадници Седме управе, а било је и других облика организовања ових злодјела.

Одлучио сам 21.11.2012. да урадим оно што сам једино могао, одлучио сам да се обратим министру и да га учиним одговорним за ова злодјела, потпуно свјестан да од тог дана почиње пакао за моју породицу.

Остао сам сам у супротстављању 'црним тројкама', а о томе сам одмах обавијестио два начелника у служби јавне безбједности - Сенча Секуловића и Живка Шипчића. Од тада је мој телефон зачутао, а када ми је син пребијен, нико није смио да ме окрене да ме пита како сам. Неколико њих су долазили кућу увече, по мраку, горе него 1948. године", казао је он.

Бивши функционер је казао да је, како је навео, прву пресуду себи преписао када је медијима рекао да ће расвијетлити убиство Горана Жугића.

"Тада ми је Мараш замјерио и питао ко сам ја да дајем оптимизам. Три године касније, оперативац СДБ-а и рекао ми у ресторану "Парма", сами смо били. Рекао ми је кад је Мараш добио то писмо био је љут као рис, па смо тебе и породицу ставили на мјере. Послије два мјесеца је констатовао да иза мене нико не стоји јер је био увјерен да иза мене стоји нека страна служба. Ви знате да је главна тачка раздора јединственог ДПС-а била инсистирање да Мараш буде министар унутрашњих послова. Али после овог мог писма престала су премлаћивања по Црној Гори. Да су схватили поруке из мог писма, данас би Душко Јовановић и Славољуб Шћекић били живи", рекао је Пауновић.

Пауновић је казао да је отишао, поднио оставку, те да га је тадашњи премијер преко помоћника министра Вука Бошковића "кумио и молио да се врати".

"Било ми је савршено јасно да могу затезати само до одређене границе", рекао је он.

Он је након тога тражио да му посланици поставе питања јер му је све ово "превише стресно", наглашавајући да ће још само говорити око убиства Горана Жугића.

Послије тога је предсједник Анкетног одбора Андрија Николић дао паузу од 15 минута.

У наставку, Пауновић је наставио да чита припремљену документацију, говорећи о нападу на тадашњег потпуковника полиције Радована Алексића.

Он је рекао да је 21.11.2000. године нправи акт на основу сазнања оперативца ЦБ Подгорица, гдје каже да је министру Вукашину Марашу написао да смо "свједоци бројних премлаћивања углавном припадника опозиционих партија"...

Он је навео и да је 27. септембра 1999. обавијестио да је два дана раније у Улици Братсва јединства нападнут брачни пар Гојко и Зорица Митровић, те да су оперативним сазнањем један од нападача припадник СДБ-а.

"Дана 1. 10. 1999. у 22 сата, у Улици 13. јул, на поту ка редакцији Дана нападнут је Ранко Башановић, фотограф Дана. Оперативним путем службеници ЦБ су дошли до сазнања да су то извршили припадници СДБ-а - Седме управе. Неколико дана након престабка ратног стања је претучен извјесни Митровић, петукли су га службеници из кампа Златица. 25. 10. 2000. у улазу зграде претучен је посланик СНП-а Душко Јовановић. 19.11.2000. у улазу зграде нападнут је Момир Војводић. У ноћи између 13. на 14. септембра 2000. запаљено је возило Зпрана Аџића са Цатиња. Дошли смо да сазнања да су то урадили Веско, Божо, Зоран уз помоћ Жељка, а по налогу високог функционера", набројао је Пауновић.

Оперативним путем, како је прочитао он, у тадашњем обраћању министру МУП-а написао је и да су дошли тада до сазнања да физичке нападе на грађане обављају припадници Антитерористичке јединице МУП-а са иницијалима - Л.В. Ђ.С. и К.С и К.Б.

Пауновић је казао да је о свему овоме и 8. децембра 2000. обавијестио и предсједника Владе.

Након тога, он је говорио и о нападу на његовог сина.

"Дана 8. 11. 2006. обавјештавам министра и директора УП гдје пишем да је у моју канцеларију дошао Бановић, који се представио као пратилац директора УП. Том приликом ми је саопштио да ћу да настрадам. Ко вас шаље, одлази, и каже само да вам то пренесем. Дана 8.12.2009. Обавјештавам директора УП физички напад на мог сина од стране четири лица - Мирко Бановић, Маринко Бановић, Бато Вујошевић и још један набилдовани из САЈ-а. На мој предлог 1992. године Веселин Вељовић је примљен у службу.

Маринко Бановић је примљен на мој предлог и радио на потраге и ЦБ Подгорица. Познато вам је што су отишли. То су та два којима сам помогао у животу, испретуцали мог сина. Овај Бато, чуо сам да је неки пјевач.

Никад нисам имао снаге да сазнам ко је тај 4. напада. Размишљао сам да направим неко зло, али шта бих направио. Боље да женим сина и да имам два унука као што их данас имам. Њихов отац се зове Божина, сједи код моје жене и пије ракију, тражи опрост за синове Бановиће. Рекао сам му да му је опроштено, али да каже сину да се склони од команданта. И видим нема га у СКY", рекао је Пауновић.

"Сви експонирани криминалци били су сарадници службе"

Он је навео да је припремио информацију око убиства некадашњег савјетника премијера Мила Ђукановића, Горана Жугића, а то је урадио на четири стране и тражио да то прочита све јавно.

"Жугић је био човјек од посебног повјерења предсједника Ђукановића. Због посла којим се бавио, организовањем и контролом транспорта цигарета који је био "државни посао" имао је доста непријатеља. Овај посао су радили и појединци који су се отргли контроли. Увјерен сам да је један од мотива његива повезаност са послом око цигарета. Ако је Жугић радио, морао је бити обезбјеђен. Ако СДБ не зна ко га је убио, онда не треба ни да постоји. Није постојало расположење да се ово убиство расвијетли. Мотиве смо тражили у нарушеним односима Жугића и Вукашина Мараша и Дарком Распоповићем.

То је Мараш стопирао. Пола године након убиства нисам више био ангажован у ЦБ, поднио сам оставку. Након мог одласка не знам шта је све предузето на расвјетљавању. Након мене је дошао Илија Асановић, на чело ЦБ из СДБ-а. Приликом примопредаје дужности захтијевао сам да им предам шта је све урађено али за то није било интересовања од стране Асановића. Он није хтио да преузме двије информације, које смо прикупили у овом дјелу. Сазнања су за нас била забрињавајућа.

У циљу информисања у ЦБ су дошли ненајављени, у недјељу вече, помоћници Бошковић и Марковић и Мараш. Приликом одласка, задњи који се поздравио шапатом ми је рекао ријечи које су за мене биле одлућујуће да одем. Одлучио сам да нећу бити свједок тог стања, то није мој свијет", казао је Пауновић.

Он је навео да је пожелио да оде далеко, наводећи да је био "ошашављен", а потом су се у кратком року десила многа убиства.

"Индикативно је да су сва та лица убијена оружјем која су припадала МУП-у. У кратком периоду су убијена четири лица. У емисији "Сјенке", према изјави бившег начелника Секуловића, Младен Кликовац је убијен из оружја које је припадало Белом Распоповићу. А Баја Секулић из оружја које се може повезати са генералом Неђом Бошковићем, тада савјетником министра Мараша.

У два наврата о томе смо реферисали премијеру.

Тим поводом, два пута смо реферисали предсједнику државе и премијера. Тим поводом, Милосав Секуловић и ја смо сачинили двије информације - 14. јуна 2020. и 15. 9 2020. провели три ноћи до зоре са аналитичаром ЦБ Подгорица, а на основу хрпе документације оперативаца. Потешкоће расвјетљавања убиства Жугића - комплексна личност и аутономност комуникације. Непознавање његовог садржаја на реекспорту цигарета - дуговања, потраживања. Контакти Жугића са ОКГ. Ова лица су се бавила кријумчарењем наркотика.

Сви експонирани криминалци били су сарадници службе. Сва криминална групација је коментарисала да је ово убиство организовала служба", прочитао је припремљени документ Пауновић.

Он је навео да су поједини припадници МУП-а, како је рекао, предалеко отишли. Те да је све што је прочитао заправо изводи из информација које су сачини он и Милосва Секуловић.

"Ђукановић је на том састанку, код њега, говорио о поруци која нам је упућена овим убиством. Мотивима - политичким и криминалним. Солидном упоришту криминала, да није упознат са путовањима Жугића у Републику Српску. Захтијевао да се истрага настави у два правца и констатовао да ћемо имати већу шансу у расвјетљавању ако није у питању политички мотив.

О потреби предузимања активности СДБ о заштити експонираних лица на пројекту Црне Горе, да се наставе активности у Црној Гори и Републици Српској, те да је Београд ван овог. Да нема баријера, да се ради о домаћој завјери, да су криминалци надјачали државу, те дема баријера у истрази. Прочитао сам акценте из излагања Ђукановића. Филип Вујановић је говорио о спрези државе и криминала. О дилеми како даље, да ли се о тога има више штете од користи...", навео је Пауновић.

Прочитао је и да је план расвјетљавања убиства дат тада министру, који се није сагласио са дијелом планираних мјера, те да СДБ није била укључена у помоћ у расвјетљавању овог злочина.

"Нијесу доставили информације о именима пет лица мкоји су користили мобилне телефоне, а имали су интензивну комуникацију у вријеме убиства. А сви ти бројеви су се водили на Л.Б. сви знате о коме се ради, оперативцу Службе државне безбједности. Крајем 2000. услиједиле су смјене, а претпоставио сам да ће се то десити, посебно након састанака са премијером и предсједником. И у том смислу сам на изласку са састанка, Вуку Бошковићу и Милисаву Секуловићу, на ћошку зграде Предсједништва рекао: било ми је савршено јасно сврха тог састанка.

Био им је циљ да сазнају до чега смо дошли. Након тога смо посмјењивани. СДБ је преузело активности око овог дјела. Није ми познато да ли су настављене активности, имам осјећај да је предмет архивиран да вријеме учини своје. Стекао сам утисак да усаглашено дјелују МУП и СДБ. Али да није баш то тако схватио сам у предмету убиства Радована Ковачевића испред КБЦ-а. Када је Мараш одобрио разговор Белом Распоповићу са Браном Мићуновићем али у озвученој соби. Тражио је да сачека сат да се озвичи да би видио шта они то причају. Али нису наивни, цијели разговор су обавили ухо на ухо. Неповјерење", казао је Пауновић.

План око расвјетљавања убиства Горана Жугића који су тада, како је појаснио, направили он и Секуловић су предали Вуку Бошковићу, који је рекао да је план добар.

"Након досласка код њега то се све разводњава. Негдје 14. септембра добијам информацију да је на прелазу Враћеновићи, једно БИЛ лице из Црне Горе сачекало четири лица из Билеће. Међу њима се овдје помињу и плаћене убице. Предао сам ово Вуку Бошковићу, да се ово преко СДБ провјери. Посебно је овдје карактеристично једно лице, карактеристичних ногу, који ми је касније био интересантан. Овдје су двије и информације које смо сачинили", казао је он показујући изворне папире.

Он је навео да је покушао посљедњи пут, 2005. године као начелник Управе граничне полиције, јер је тада наговијештено да ће доћи нови директор.

"То је почетак нашег зла... Пишем још једно писмо Ђукановићу, гдје их молим и кумим. Револтиран, јер сам од 90. четири пута смјењиван. Негдје 2016. године сам одлучио да вратим сва одликовања која сам добио у МУП-у. Жао ми је, али живот иде даље. Битно да ја осјећам унутрашњи мир", захвалио је Пауновић.

(Вијести.ме) Фото: Сцреенсхот/Скупштина ЦГ