Погледајте који су најсрећнији градови на свијету у 2025.

Сваке године, Хаппy Цитy Индеx објављује извештај који рангира најсрећније градове на свету, а резултати за 2025. већ су познати.

Индекс, који води организација Институте фор Qуалитy оф Лифе са седиштем у Лондону, рангира 200 градова користећи 82 показатеља у оквиру шест широких категорија. Показатељи су – управљање, животна средина, економија, мобилност и грађани (што укључује образовање и приступ културним институцијама). Шеста категорија, нова на листи за 2025. годину, односи се на здравље, са показатељима попут менталног здравља, безбедности, исхране и равнотеже између пословног и приватног живота.

Како пише Цонде Наст Травеллер на основу тих критеријума, градови се распоређују на три листе: златну, сребрну и бронзану. Тридесет један град са самог врха чини „златне градове“. Градови из различитих региона света – Европе, Азије, Северне Америке и јужног Пацифика – ушли су у ову престижну категорију.

Два града из Сједињених Америчких Држава доспела су међу 31 најсрећнији: Њујорк, који се нашао на 17. месту као „центар иновација“ са растућим бројем одрживих опција транспорта, и Минеаполис на 30. месту, познат по обиљу чистог ваздуха и зелених површина.

Аутори извештаја истичу да је срећа променљива и зависи од различитих фактора.

У извештају се наводи: „Не постоји савршено место за живот које гарантује срећу свим својим становницима. Међутим, неки градови спроводе урбане политике са изузетном мудрошћу, непрестано анализирајући њихову ефикасност, а резултати су јасно видљиви у подацима.“

Антверпен, Белгија

Пет најсрећнијих градова за 2025, према овом индексу, почиње са Антверпеном у Белгији. Овај град на реци Шелди добио је високе оцене захваљујући добрим резултатима у образовању, стабилним могућностима превоза и здравим животним навикама становника. Око седам одсто становника се активно образује током целог живота, а скоро четвртина популације поседује мастер диплому.

Очекивани животни век у Антверпену износи 81,2 године. Приступ здравственој заштити је међу најбољима у региону, са 99 одсто становништва покривеним здравственим осигурањем и шест лекара на хиљаду људи. Једини значајан минус је мањак зелених површина – град има само 0,07 паркова по квадратном километру.

Архус, Данска

На четвртом месту налази се Архус, други по величини град у Данској, који према извештају „приоритизује здравље и добробит својих грађана“. Град има потпуну здравствену покривеност и приступ са 4,4 лекара на 1.000 становника, а очекивани животни век износи 81,3 године. Радна недеља у Архусу траје у просеку 37 сати, што говори о важности равнотеже између посла и приватног живота.

Образовање је важно за већину становника – 11 одсто њих се доживотно образује, 20 одсто има мастер диплому, а чак 86 одсто говори барем један страни језик. Када је реч о рекреацији, извештај наводи да постоји велики број могућности за боравак у природи, са просеком од 1,35 паркова по квадратном километру. Више од половине транспорта у Архусу – тачније 53 одсто – спада у категорију зелене мобилности, што доприноси ниском индексу загађења ваздуха ПМ10, који износи 17.

Сингапур

На трећем месту налази се Сингапур, описан као „глобални симбол економске стабилности, управљања и урбаних иновација“. Град има обиље зелених површина – 0,62 парка по квадратном километру – и висок удео одрживог превоза, јер 67 одсто свих транспортних опција спада у зелену мобилност. Очекивани животни век износи 83 године, а 15 одсто одраслих прима координирану бригу о менталном здрављу.

Сингапур је такође предузетнички град, са 101,67 бизниса на 1.000 становника и великим бројем новооснованих фирми сваке године. Стопа незапослености је изузетно ниска, свега два одсто, а према индексу, град се убраја и међу најсигурније на свету, са само 3,31 пријављених инцидената јавног насиља на хиљаду људи.
„Сингапур наставља да помера границе онога што савремени град може да постигне“, наводи се у извештају.

Цирих, Швајцарска

Други на листи је Цирих, познат широм света као центар међународног банкарства и богатства. Просечна примања у граду премашују национални просек за 75 одсто, што га чини једним од најбогатијих урбаних центара на планети. Међутим, у овом швајцарском граду срећа није заснована само на новцу. Образовање је лако доступно, универзитети су међу 50 најбољих на свету, а трошкови студирања су ниски – свега 2,9 одсто просечних прихода.

Град има универзално здравствено осигурање и високу доступност лекара – 4,5 на 1.000 људи – што доприноси очекиваном животном веку од 83,8 година.
Инфраструктура за превоз и мобилност у Цириху једна је од најделотворнијих у Европи.

Зелена мобилност чини 74 одсто свих облика превоза, а град има и једну од најсигурнијих саобраћајних мрежа, са стопом смртности у саобраћају од само 0,07 на 10.000 становника. Индекс квалитета ваздуха је одличан, са просечним ПМ10 нивоом од свега 16.

„Посвећеност одрживости доприноси високом квалитету живота становника“, наводи се у извештају.

Копенхаген, Данска

На првом месту се налази Копенхаген, који је према индексу „најуспешније спојио историју, савременост и одрживост“.

Град је добио високе оцене због улагања у иновације и образовање. Копенхаген негује снажну културу учења, са 11 одсто становника који се доживотно образују. Поред тога, 86 одсто грађана говори барем један страни језик, а 20 одсто поседује мастер диплому. Грађани су веома предузетнички оријентисани – град има 230,2 бизниса на хиљаду становника. Зараде су у просеку 60 одсто више него у остатку Данске, а равнотежа између пословног и приватног живота остаје приоритет, са просечном радном недељом од 37 сати.

Превоз у Копенхагену је претежно еколошки – 69 одсто укупног транспорта класификовано је као зелена мобилност. Град има чист ваздух, са просечним ПМ10 загађењем од само 17, и обиље зелених површина – 0,96 паркова по квадратном километру.

(Форбес Србија) Фото: Сцреенсхоот/YоуТубе/Видео Фор Неед-Роyалтy Фрее Видеос