У Републици Српској забиљежено шест случајева лептоспирозе

У Републици Српској од почетка године регистровано је шест случајева лептоспирозе са подручја Бањалуке, Добоја и Фоче, док са простора Источног Сарајева није било пријављених обољевања, изјавила је данас епидемиолог Института за јавно здравство Републике Српске Нина Родић Вукмир.

Вукмирова је рекла да је у Српској у 2024. години забиљежено 15 случајева лептосипрозе током цијеле године, такође без епидемијског јављања, што је, како је рекла, уобичајен тренд ове болести на нашем простору и не одскаче од просјека за цијелу годину, али и од специфичног доба када се најчешће јавља, а то су прољеће и јесен.

Она је додала да, узимајући у обзир све податке, није ништа необично што има регистрованих случајева сваке године, истичући да епидемијског јављања није било.

Вукмирова је рекла да је лептоспироза зооноза која се преноси искључиво са животиња на људе, а често се зове професионално обољење, јер најчешће оболијевају ветеринари, месари, риболовци, ловци, али и урбана поплуација која долази у контакт са животињама на разним купалиштима, рекреативним зонама, игралиштима...

Она је навела да, послије контакта са патогеном, особа која се зарази, након 10 дана развија симптоме попут црвенила очију, повишене температуре, грознице, слабости, болова у мишићима.

Према ријечима Вукмирове, то је прва фаза која траје до десетак дана, додавши да након тога слиједи пад температуре, а затим се јавља друга или имуна фаза болести праћена различитим симптомима, поновно се појављују температура и ранији симптоми, а могу се развити и знакови менингитиса.

"Тежак облик болести је такозвани Вајлов синдром који је огледа јављањем жутице, крварењима, анемијом, поремећајем свијести, оштећењем јетре и бубрега…", изјавила је Вукмирова новинарима у Бањалуци.

Она је истакла да се ова бактерија преноси индиректним и директним путем путем урина или ткива заражене животиње или њихових излучевина и да с тим у вези и симптоми који се јављају могу били лакши или тежи, зависно од количине унесене бактерије, али и осјетљивости организма.

Вукмирова је навела да се болест лијечи антибиотицима, а да су мјере превенције које треба проводити систематска дератизација свих простора у прољеће и јесен.

Она је нагласила да је важно спроводити и појединачне мјере као што су избјегавање купања у стајаћим водама, поготово гдје се стока напаја, а посебно избјегавати купање у тим водама уколико на тијелу постоје неке отворене ранице или огреботине, водити рачуна о личној и хигијени простора, а уколико се примијете глодари, те локације треба избјегавати.

"Једна од важних мјера је и редовна вакцинација животиња, док вакцина против лептоспирозе за људе не постоји", закључила је Вукмирова.

(Срна) Фото: Срна