Власт бјежи од пописа: Нико ништа не може планирати

Попис, представља организовано прикупљање разних података о становницима једне земље. Пракса је да се исти проводе на сваких десет година, међутим у Савјету министара Босне и Херцеговине пописом се већ дуго нико и не бави.

Док према званичним подацима Република Српска и даље има око 1,2 милиона становника, многе процјене и анализе стручњака показују да је број становника далеко испод ове бројке, јер у званичне процјене нису урачунате масовне миграције у иностранство.

Демографи су срачунали да је Република Српска већ пала је испод милион становника, а многи тврде да нас има између 700 и 800 хиљада. Власт одбија да уради званичан попис јер је свјесна резултата, а то би било поразно и за њихову политику коју су водили претходних година.

Колико Република Српска има становника? Да ли милион и 171 хиљаду, како је утврдио посљедњи попис урађен прије чак 12 година? Или милион и 114 хиљада, колико је посљедња процјена Завода за статистику Републике Српске? Или је бројка драстично нижа, јер многи сматрају да у Републици Српској због негативног прираштаја и масовног одласка, сада реално живи свега 700 од 800 хиљада становника. Већина грађана сматра да је број оних који овдје сада живе, далеко испод онога што је пописано 2013. године.

Грађани су нажалост у праву и Република Српска биљежи драстичан пад броја становника у односу на посљедњи попис. Демографи су израчунали да је Република Српска по први пут пала испод милион становника!

"Имајући у виду чињеницу да је посљедњи попис одржан прије 12 година, да смо само на основу негативног природног прираштаја у Републици Српској изгубили преко 70 хиљада становника као и чињеницу да у тих 12 година минимални просјечни годишњи одлив становника из РС се кретао на нивоу од неких преко 10 хиљада – то нас доводи у позицију да смо ми већ прошле године пали испод милион на неких 975 хиљада становника", каже демограф Александар Чавић. 

Пад броја становника је очекиван, јер Република Српска 23 године биљежи негативан природни прираштај. Међутим он није изазван само мањим бројем живорођених од броја умрлих.

Оно што је у највећој мјери поразно су масовне миграције становништва, односно одсељавање комплетних породица у иностраноство. Посљедњих година одлазе и они који су материјално ситуирани због амбијента који се из године у годину погоршава. Тачан број одлазака у иностранство је такође непознат, јер их институције не прате или прате али званично не објављују. 

Попис, представља организовано прикупљање разних података о становницима једне земље. Пракса је да се исти проводе на сваких десет година, међутим у Савјету министара Босне и Херцеговине пописом се већ дуго нико и не бави.

"Оно што имамо у Босни и Херцеговини је да је задњи попис био 2013. године, на који је Република Српска имала одређене примједбе и никад га Република Српска није ни прихватила, тако да можемо да кажемо да у овом послератном периоду није било пописа становништва на који би се могли ослонити и података са којима би могли располагати. Тренутно нико у БиХ не прича о попису, у буџету институција БиХ нема обезбијеђених средстава за попис становништва и ја не вјерујем да би било политичке воље да било ко сада покрене то питање", каже посланик ПДП-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Мира Пекић. 

"Чини ми се да су се сви саживјели са нашом укупном демографском пропасти која нас неминовно чека у будућности и практично да се овдје само неке коске бацају да би се људи занимали и да не бисмо обратили пажњу на размјере демографске катастрофе која нам се одвија пред очима", каже Чавић. 

Без јасних података и евиденције броја и структуре грађана, радне снаге, имовинског статуса, остајемо неуређен простор гдје се ништа не може тачно планирати, а многа издвајања из буџета се пројектују произвољно. Владајућим политичарима који су навикли на нерационално трошење новца и ванинституционалне договоре, можда управо такво стање и одговара.

(БН)