"Невесињска пушка - Пуцањ који одјекује вијековима" у ДВ

- Министар културе Никола Селаковић оценио је да ће књига "Невесињска пушка - Пуцањ који одјекује вијековима" помоћи бољем сагледавању значаја Херцеговачког устанка 1875-78. године у новијој историји српског народа.

Говорећи на представљању књиге у Дому војске, пред бројним званицама, Селаковић је истакао да је важно што имамо у једним корицама три књиге које су остветлиле Невесињску пуштку из неколико различтих углова.

Књига у издању Удружења Невесињаца у Београду доноси фототипско издање дела Ристе Т. Пророковића "Невесињска буна 1874. и почетак устанка у Херцеговини 1875." (1905).

Ту су и "Споменици о Херцеговачком устанку 1875. године" (1928) Одбора за подизање невесињског споменика и "Херцеговина 1875-1878" (1961) Мирка С. Радоичића.  

Селаковић је подсетио да је српски народ током 19. века у кратком временском периоду прошао пут од обесправљене раје под турском влашћу до самосталних националних држава 1878. године.

Према његовим речима, неки догађају нису били довољно у средишту нашег колективног памћења, а један од њих је Невесињска пушка из 1875. године, која је често измицала нашој пуној пажњи, иако је тиме било отворено "Источно питање".

Иако је устанак Срба напослетку доживео пораз и није од аграрно-социјалне побуне постао српска национална револуција, Селаковић је истакао да је "био је важан подстрек еманципације српског народа у Босни и Херцеговини.

Селаковић је подсетио да је прошлог новембра у Невесињу био састанак највиших представника власти Србије и Републике Српске, када је договорено формирање заједничког Одбора за обележавање Невесињске пушке. 

Према његовим речима, књига је прва у низу конкретних активности из рада организационог одбора, а у наредним недељама уследиће и остале у Србији и Републици Српској.

"Ово је трећи век у којем одјекују пуцњи невесињских устаника, покретача, како се говорило, Трећег српског устанка. Одјекују и обавезују нас и данас слике победа и страдања из тог херојског времена", истакао је министар.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић је подсетио да је обележавање Невесињске пушке потпуно заборављено након Другог светског рата.

"Данас захваљујући владама Србије и Српске планирамо неколико догађаја који ће окупити најбоље што српски народ има", истакао је Авдаловић.

Према његовим речима, централна манифестација ће бити 6. јула на Тргу слободе у Невесињу, која ће почети светом архијерејском литургијом са патријархом Порифиријем.

Авдаловић је навео да ће "присуствовати председници Србије и Српске, премијери, министри, владике и митрополити, директори јавних предузећа,представници Српске академије науке и уметности, Матице српске" и други.

Како је најављено, документарно-играни филм о Невесињској пушци ће имати премијеру 5. јула у Невесињу, док ће 15. септембра у београдској МТС дворани бити одржана велика свечаној академија.

Директор Историјског института и писац стручног предговора у књизи Александар Растовић је истакао да је велики јубилеј прилика за подсећања на бурне догађаје који су одредили судбину српског народа и држава до 1914. године.

Према његовим речима, Невесињска буна је испрва представљена као догађај локалног значења, али је врло брзо је превазишла границе и на крају је дошло до Берлинског конгреса.

Растовић је оценио да је буна имала важан ефекат на Србију, цео простор Балкана је захватила устаничка атмосфера, а велике силе су схватиле да пубуна може имати негативне утицаје по њихове интересе.

Почетни захтеви социјалног карактера врло брзо су добили шири политички контекст, и тражила се слобода вероисповедња и једнакост, док је у Србији јавност вршила притисак да се са Црном Гором директно укључи, навео је Растовић.

Србија и Црна гора су 1976. године објавиле рат Турској, који се није добро завршио, али је у априлу 1977. избио Руско-турски рат, када се Србија поново укључила, који је завршен руским тријумфом и Санстефановским миром.

"Берлински конгрес је ревизија Санстефановског уговора. Русија се одрекла победа на Балкану и извршена је прекомпозиција позиција и карте Балкана. Србија је стекла независност и одређена проширења", навео је Растовић.

Устанак није успео да ослободи српски народ у БиХ и уједини га са матицом, пошто је Аустро-угарска добила право да окупира БиХ, а потом и да је 1908. године анектира, али је Растовић оценио да ће "Херцеговачки устанак остати упамћен великим словима у историји српског народа".

Уредник књиге "Невесињска пушка - Пуцањ који одјекује вијековима" генерал мајор Светко Ковач је истакао да је Невесињска пушка "камен темљац велике источне кризе".

Говорећи о фотоипским издањима, Ковач је оценио, између осталог, да је Пророковића "најстарија и можда једна од најбољих књига о Невесињском устанку", која је заснована на подацима учеснка догађаја, "сликовито описује догађаје и добро разуме односе на Балкану и Европи".

(Тањуг)