Дуг је зао друг: Влада се задужује по високим каматама

Да је финансијско стање све теже и да новца све више недостаје показују и задужења Републике Српске кроз емисије обвезница. Поред тога што свако мало чујемо вијест о новом задужењу, поражавајуће је што се Влада задужује и по веома високим каматама, које су драстично веће него у Федерацији БиХ и земљама региона.

Задужење по сваку цијену, уз веома неповољне камате. Задуживање кроз двије емисије обвезница почетком маја је показало да Република Српска плаћа највише камате у региону.

Задужење Републике Српске од 120 милиона марака 5. маја реализовано је уз каматну стопу од 5,5 и 5,95 одсто. Федерација БиХ се у марту кроз обвезнице задужила за скоро 50 милиона марака, уз камату од око 3,25 одсто. Хрватска је ове године емитовала 2 милијарде евра кроз еврообвезнице уз камату од 3,25 одсто, док је Црна Гора емитовала обвезнице вриједности 850 милиона евра, а каматна стопа је 4,87 %.

Република Српска има значајно веће задужење у односу на број становника од Федерације БиХ, објашњавају економисти, па је већи ризик. На све то, због веће потребе за новцем, Република Српска је одавно кренула са високим каматама, тако да је сада немогуће правити кораке уназад.

"У Републици Српској су кренули са каматом од 5% кад су ишли у Беч, тако да је стигла до 5,95 колико је била на задњој продаји обвезница које су на десет година тако да то је распон који је на тржишту већ познат па се не може то баш много ни смањивати", наводи економиста Зоран Павловић.

Проблем је и политичка ситуација, због чега се обвезнице на берзи продају све теже, а власт не смије да ризикује да оне остану непродате.

"Ако одлучите да пласирате обвезнице и одете на берзу и не продате их то је фијаско за онога ко емитује обвезницу, а да би били сигурни да ће бити заинтересованих страна онда ћете дати већи износ који би стимулисао да се оне купе и да људи сачекају да дођу на наплату", каже Павловић.

Поред камата, од почетка је проблематична и намјена средстава од задужења, јер је питање колико тога буде усмјерено за развој привреде, а колико за буџетску потрошњу.

"Нажалост све оно што можемо видјети у дјеловању Владе Републике Српске у домену економске политике, али и генерално политичке стабилности јесте баш онако како не би требало бити. Оно што што јесте сигурно да овај начин задуживања није ништа ново за Владу, а ништа добро за грађане Републике Српске", сматра посланик ПДП-а у Народној скупштини Републике Српске Бојан Кресојевић.

Недостатак привредне активности која ће доносити приходе и финансијску стабилност, кажу економисти, не даје оптимизам да би Република Српска могла изаћи из круга скупих и неповољних задужења.

(БН) Фото: Илустрација