Урсула фон дер Лајен у средишту скандала око вакцина

Предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен суочиће се ове седмице с једном од највећих пријетњи по своју репутацију, откад је дошла на чело ЕК, пише Политицо.

Наиме, Општи суд Европске уније у сриједу доноси одлуку о томе да ли је Комисија прекршила правила транспарентности одбијањем да објави текстуалне поруке које је Фон дер Лајен размјењивала с извршним директором Фајзера Албертом Бурлом током преговора о уговору за набавку вакцина против коронавируса, вриједном више милијарди евра.

Далекосежне посљедице

Одлука би могла имати далекосежне посљедице не само по предсједницу Комисије већ и по начин на који европски званичници воде преговоре иза затворених врата. Такође би могла озбиљно да засјени почетак њеног другог петогодишњег мандата, који је почео 1. децембра.

Како пише Политицо, суштина правне битке јесте питање да ли би СМС поруке које садрже информације повезане с политичким одлучивањем требало да се сматрају званичним документима и тиме подлијежу правилима о транспарентности. Док се борци за транспарентност и бројни правни стручњаци залажу да такве поруке буду доступне јавности, Комисија тврди супротно.

Овај случај је нарочито осјетљив јер је управо Фон дер Лајен лично одобрила највећи уговор о вакцинама потписан у име ЕУ, односно договор с Фајзером о набавци чак 1.8 милијарди доза.

Уколико суд одлучи против Комисије, то би могло додатно ојачати политичке противнике који годинама упозоравају на недостатак транспарентности током пандемије, нарочито у вези с набавком вакцина.

Подсјећања ради, Тхе Неw Yорк Тимес је још 2021. открио да су Фон дер Лајен и Бурла путем порука изградили “дубоко повјерење”, што је, наводно, допринијело брзом склапању уговора с Фајзером.

Тужба Њујорк Тајмса

Европска комисија је 2022. одбила објавити садржај тих порука, након чега је НYТ поднио тужбу. Током саслушања у новембру прошле године, Комисија је први пут званично признала да поруке постоје, што је изазвало подсмијех присутних и незадовољство судија.

Правни заступници Комисије тврдили су да поруке нису биле повезане с преговорима о уговору, па их зато нису сачували нити учинили доступнима. Међутим, судије су критиковале недостатак доказа и изостанак одговора на кључна питања, као онога да ли је Фон дер Лајен уопште директно питана о порукама или је провјерена њена званична комуникација.

Један од судија Хосе Мартин и Перес де Нанкларес рекао је да Комисија није предузела “адекватне и пажљиве мјере” како би оправдала своје поступке, док је судија Пол Нихул упозорио на “збуњујућу документацију” којом су располагали.

Европска јавна правобранитељка Емили О'Рајли је још 2022. оцијенила како је одбијање Комисије да претражи поруке “случај лошег управљања”, те је нагласила да се ниво транспарентности смањио под вођством Урсуле фон дер Лајен, преноси Аваз,

Истрага о набавци вакцина

О'Рајли је у интервјуу за Политико оптужила Фон дер Лајен за стварање “културе скривања”, а њено изостајање са судске расправе назвала је “слоном у просторији”.

Притисак на Фон дер Лајен додатно расте јер је и Канцеларија европског јавног тужиоца (ЕППО) потврдила да води истрагу о начину на који је Европска комисија водила набавку вакцина током пандемије коронавируса.

Из Европске комисије су кратко за Политицо навели како “не коментаришу судске процесе који су у току”.

(Аваз) Фото: Тањуг