Родитељи траже више дана боловања за његу дјеце

Родитељи у Републици Српској имају прво на боловање од 15 календарских дана годишње по дјетету до 15 година односно 7 дана за старију дјецу, када су болесна. Удружења родитеља сматрају да је то неправедно и недовољно, поготово у данашње вријеме кад су дјеце све чешће болесна, и предлажу другачија законска рјешења која већ постоје у Србији.

Прехладе и вирусне инфекције, стомачне вирозе, оспице...све су то болести од којих дјеца, посебно предшколског и раног школског узраста, која тек граде имунитет, оболе често и више пута током године.

Лијечење захтијева кућну његу, у вртић или школу не смију, а бака-дека сервис није на располагању. Како је дозвољено одсуство родитеља могуће уклопити у само 15 од 365 дана?

“Родитељи и иначе треба да буду више са дјецом  како би се дјеца осјећала сигурније, не само за вријеме неке болести. Дјетету треба купити лијекове и опоравити га док не буде способно да настави школу”, кажу грађани.

- Потребно је донијети ново праведније и флексибилније законско рјешење које би пратило реалне животне ситуације и заштитило породицу која је све угроженија, сматрају родитељи. 

Зато подржавају иницијативу да се преузме модел из Србије: 15 дана боловања по свакој појединачној болести дјетета млађег од 7 година, а до 7 дана по свакој болести за дјецу старију од 7 година. Шта би то донијело?

“Донијело би већу сигурност и извијесност, свјесност да у тим тренуцима нисте сами, да иза вас стоји неко. Добићете сигурну плату, да то не утиче на ваша примања.

Посебна је ставка што су родитељи у тим данима кад је дјетету лоше изложени додатним трошковима. Имамо обавезбу здравствену заштиту за млађу дјецу али сви знамо како функционише здравствени систем.

Прегледи се некад морају чекати и по неколико дана па су родитељи принуђени да иду и у приватне лабораторије, да не чекају и да избјегну гужве. Све то носи одређени финансијски издатак који није занемарљив.

Ако већ имате умањење плате приликом тих изностанака, онда је све то вишеструку узнемирујуће, у најмању руку”, објашњава  Јелена Серафијан, предсједник Удружења грађана “Родитељи за права дјеце” из Бијељине.

Грађани су сагласни: родитељи треба да имају много више дана за дјецу до 7 година.  

- Како бисмо добили боље законско рјешење најбоље се паралелно обратити и закуцати на више адреса: Владе, Министарству здравља и Народне скупштине, савјетује народни посланик и члан Одбора за питања дјеце, омладине и спорта у НС Републике Српске Мирна Савић Бањац.

Додаје са се један аргумент до сада показао кључним, а то је притисак јавности.

“Мислим да тим стрес био мањи јер родитељи знају да могу да лијече дијете. То би утицало и на њихову продуктивност. Није рјешење људе приморавати да долазе на посао јер не могу да раде пошто се брину шта се дешава са дјецом”, наводи Савић Бањац.

Дакле, потребни су конкретни кораци и дјела, а не само жал за тим што нас је све мање, што се млади у Српској тешко одлучују на стварање породице и што се наша дјеца рађају у некој туђој земљи.

Наравно, уколико су нам дјеца и породица стварно толико битни.

(БН) Фото: БН