Европска Унија спрема одговор на Трампове царине

Европска комисија ће идуће недјеље донијети противмјере као одговор на америчке царине на увоз алуминијума и челика, док ће одговор на увођење царина на аутомобиле и реципрочних царина од 20 одсто за велики број производа услиједити након анализа и консултација са државама чланицама.

Од 12. марта на снази је одлука о 25-процентним царинама на увоз алуминијума и челика у Сједињене Америчке Државе из цијелог свијета, а од 3. априла такође 25 процената на све аутомобиле и дијелове аутомобила који се не производе у САД.

Амерички предсједник Доналд Трамп је 2. априла објавио трговински рат цијелом свијету реципрочним царинама, минимално 10 одсто за све, а за око 60 земаља још веће намете, који ступају на снагу у сриједу, 9. априла, преноси Нова. 

Европској унији је одредио царине од 20%, а Кини 34 одсто.

И даље остаје нејасно да ли ће царине остати трајно или су дио тактике за постизање уступака. Трамп је рекао да ће му царине дати "велику моћ у преговорима".

Комисија се консултовала са државама чланицама о противмјерама на америчке царине на челик и алуминијум и одлука би требало да буде донесена у сриједу и ступи на снагу 15. априла.

Одлука се доноси на приједлог Комисије у оквиру поступка комитологије, што у пракси значи да Комисија може донијети одлуку ако јој се не успротиви квалификована већина (55 процената држава чланица које представљају најмање 65 процената укупног становништва ЕУ). 

У случају да нема квалификоване већине ни за ни против приједлога, Комисија може самостално да одлучи.

Комисија је најавила сразмјеран одговор у вриједности до 26 милијарди евра, што одговара економском обиму америчких царина.

Што се тиче противмјера на америчке царине на аутомобиле и дијелове аутомобила, као и на реципрочне царине од 20 процената, Комисија истиче да неће журити и да жели све темељно анализирати.

Комисија свој приступ базира на три елемента: преговорима, противмјерама и диверзификацији трговине. Жели покушати кроз преговоре да пронађе рјешење за неоправдане и штетне царине, при чему као велики адут види снагу свог унутрашњег тржишта. Ако преговори не успију, услиједиће противмјере.

"Након одлуке америчке администрације да уведе свеобухватне царине на робу из Европске уније, ЕУ ће одговорити смирено, пажљиво и постепено и прије свега јединствено, док будемо калибрисали свој одговор.

Нећемо реаговати исхитрено, желимо да дамо преговорима све шансе за постизање поштеног договора, на добробит обје стране", изјавио је комесар за трговину Марош Шефчович.

У Комисији не желе да спекулишу о конкретним мјерама и наглашавају да је "све на столу".

"Све опције су у игри и не желимо да нагађамо шта ћемо тачно предузети", рекао је високи званичник Комисије који је желио да остане анониман.

Притом ће се водити рачуна да евентуалне противмјере буду што болније за САД, а да истовремено нанесу што мање штете Европи - дакле, уводиће се царине на америчке производе за које постоји алтернатива.

"Нећемо уводити царине на производе које не производимо, док су Американци увели царине, на примјер, на кафу или банане, које уопште не производе", рекао је неименовани званичник Комисије. 

Додао је да Европљани имају алтернативу, на примјер, за Харлеy Давидсон мотоцикле, Леви'с фармерке или соју.

Према првим процјенама Комисије, реципрочне царине од 20 процената односе се на око 290 милијарди евра европског извоза у САД, што би Американцима донијело приходе од 58 милијарди евра.

На аутомобиле и дијелове аутомобила које ЕУ извози у вриједности од око 66 милијарди евра, приход од царина од 25 процената износио би 16,5 милијарди евра, док би на извоз алуминијума и челика у вриједности од 26 милијарди евра царински приход износио 6,5 милијарди евра, пише Индеx.хр.

Укупно, додатне америчке царине односе се на робу у вриједности око 380 милијарди евра, што је око 70 процената укупног извоза из ЕУ у Сједињене Државе. 

Тиме би САД оствариле царински приход од 81 милијарду евра годишње, умјесто садашњих седам милијарди. Ипак, износ од око 80 милијарди могао би бити достигнут само ако се задржи исти обим трговине, што је мало вјероватно јер се са царинским баријерама обим трговине смањује.

Комисија има искључиву надлежност у спољној трговини и државе чланице не могу директно преговарати са Трамповом администрацијом. 

Притом се мора водити рачуна о равномјерној расподјели терета противмјера, јер нису све чланице једнако зависне од трговине са САД. Најизложеније су Ирска, Њемачка и Италија.

Због тога ће у тражењу одговора на питање које мјере предузети и које производе оптеретити царинама јединство ЕУ бити на великом тесту јер ће неке чланице тражити да се са листе уклони одређени амерички производ како би избјегле америчку одмазду за своје извозне адуте.

Спекулише се, на примјер, да Француска тражи да се са листе производа на које се планира увести царина уклони амерички бурбон јер је Трамп запријетио царинама од 200 процената на француска вина.

У Комисији су свјесни да у преговорима са САД морају бити у снажној позицији, те истичу да је све на столу и да ниједна противмјера није искључена. То може значити и опорезивање дигиталних услуга америчких технолошких компанија попут "Апплеа", "Амазона", "Мете" или финансијских услуга (ПаyПал).

Комисија има и моћан инструмент који неки називају "нуклеарна опција". Ради се о инструменту за борбу против принуде, који ЕУ омогућава да уведе противмјере земљама које користе економску принуду и трговину како би утицале на одлуке Уније. Инструмент за борбу против принуде (АЦИ) предвиђа широк спектар могућих противмјера ако одређена земља не одустане од примјене принуде.

Оне укључују увођење царина, ограничење трговине услугама и трговинских аспеката права интелектуалне својине, као и ограничавање приступа страним директним инвестицијама и јавним набавкама.  Тај инструмент до сада никада није коришћен, а првобитно је замишљен као средство одвраћања од кинеског притиска. 

(Независне) Фото: АП