Сир од магарећег млијека је међу најскупљим у свијету

Килограм сира скупљи од просечне српске плате.

Пуле сир, по цени од 1.200 евра за килограм, прави се од магарећег млека.

Продаје се искључиво у Специјалном резервату природе „Засавица", на осамдесетак километара западно од Београда.

„Како би се направио један килограм сира, потребно је 25 литара магарећег млека, а једна магарица толико да за годину и по дана", објашњава Вук Симић, управник „Засавице", за ББЦ на српском.

Иако је дефинитивно међу најскупљим, пуле сир ипак није на врху ценовне лествице.

Светски рекорд тренутно држи шпански плави сир кабралес.

Два и по килограма тог сира су 2024. продата за 36.000 евра, саопштили су из Гинисове књиге рекорда у писаном одговору за ББЦ на српском.

Сир од магарећег млека је само за оне који имају новца. Много новца.

Медији у Британији писали су да је најбољи тенисер свих времена Новак Ђоковић раније откупио целокупну годишњу производњу српске фарме за ланац ресторана.

Наводно је тада платио око 480 евра за пола килограма.

Ту информацију је за Ројтерс и Дејли мејл потврдио ранији управник Засавице Слободан Симић

Лабудови и патке лењо пливају у спорој води баре Засавица, срца природног резервата који се простире на 3.600 хектара.

Овај резерват је по много чему посебан.

Дом је десетинама најстаријих биљних и животињских врста, стотинама птица, крдима дивљних коња, али и неколико домаћих мачака које спавају код задњих врата ресторанске кухиње.

Даље од воде налазе се штале.

Магаренце, старо мање од 24 сата, клати се на нестабилним ножицама и гура главу под мамин трбух - тражи да сиса.

Лежећи у блату и сену, овај призор равнодушно посматрају две магарице од укупно 300, колико живи у Засавици, на највећој фарми у Југоисточној Европи.

Иако познате по тврдоглавости, ове животиње су веома питоме и мирољубиве.

„Магарци су као људи - сваки је индивидуа за себе", прича ми Никола Нилић, шеф фарме, који је читав радни век посветио бризи о овим животињама.

„Неки су агресивнији, неки су мирнији, имају сопствене ритуале", каже.

„Воле да се мазе, али само помало", додаје са осмехом.

Живот мужјака као у харему
Од 300 јединки, већина су женке - Вук Симић каже да са њима штале дели „само десетак мужјака".

„Они живе као у харему", додаје.

Животиње се паре већ девети дан након што се породе, односно опуле, тако да су магарице често у лактацији.

Лактација, односно период лучења млека, код магарица траје само док поред себе имају младунче, појашњава Симић.

То омогућава запосленима на фарми да редовно сакупљају млеко за прављење скупоценог сира.

Међутим, то иде споро.

„Магарица дневно да тек око 300 милилитара млека - то је мало више него једна чаша воде", прича ми.

Око половине тог млека попије мало магаре, односно пуле.

А да би се направио килограм сира потребно је 25 литара свежег млека.

У чему је тајна прављења магарећег сира?
„Тајни састојак", мистериозно се смешка Нилић, који зна тајну справљања сира.

„Не могу да вам откријем", одбија наша упорна питања.

Вук Симић, управник „Засавице" каже да је на идеју да прави сир дошао његов отац Слободан, пре више од деценије.

Један од изјава са којима су се суочили технолози које је „Засавица" упослила била текстура магарећег млека.

„Слично је људском, тешко зе згрушава, па од њега није лако направити сир", прича Симић.

„Међутим, после многих покушаја и неуспеха, нашли смо решење", каже поносно.

У процесу ферментације, слаткасти укус магарећег млека мења се у нешто што је Симићу тешко да опише.

„Укус магарећег сира није упоредив ни са једним другим. Волим да кажем да има укус на скупоћу", истиче Симић.

ББЦ новинари су се уверили да пуле сира нема у слободној продаји, као ни у извозу.

Симић каже да се може купити само на њиховој фарми у Засавици, где га нема чак ни у ресторанској понуди, већ само на рафу локалне продавнице.

„Толико је драгоцен, јер се годишње произведу врло мале количине - тек између 25 и 30 килограма", појашњава Симић.

Зашто Србија не извози пуле сир?
У Србији постоји неколико магарећих фарми које су мање од Засавице.

Оне углавном продају млеко, показују подаци Удружења сточара Србије.

Толико их је мало, да су и укупне количине магарећег млека „нису од важности за привреду", кажу из Привредне коморе Србије (ПКС) за ББЦ на српском.

„Не исплати се откуп млека од којег би се правио сир", додају из ПКС.

У Србији до сада није забележен откуп, као ни извоз овог сира, што би требало посебно регулисати, кажу из ПКС.

Један од фактора је што се и рецепт љубоморно чува на само једном месту - у Засавици.

„За сада немамо планове да га поделимо ни са ким", истиче Симић.

Иако је било преговора са потенцијалним извозницима, који за сада нису уродили плодом, управник специјалног резервата каже да му извоз пуле сира није на листи приоритета.

„Глас о нама се прочуо у свету, ми успемо да продамо сав сир који направимо", каже Симић самоуверено.

Купаца, признаје, нема много, а већином су то „странци са дубоким џепом", додаје.

(ББЦ на српском) Фото: ББЦ/Делимир Бабић