Цеци Бојковић преминуо трећи муж након 14 година љубави
Супруг Светлане Цеце Бојковић, дипломата Славко Круљевић, преминуо је данас у 75. години услед вирусне инфекције плућа.
Магазин 17.03.2025 | 18:46
Цеца је једна је од најугледнијих глумица на овим просторима. Током каријере, изградила је углед какав многи млади уметници теже. Ипак, због љубави је била спремна на велике промене, укључујући и селидбу у другу земљу и потпуно нови начин живота.
Њено име постало је симбол изузетног глумачког талента у бившој Југославији. Иако и даље вредно ради на новим пројектима, публика је највише памти по незаборавним улогама Емилије из серије "Бољи живот" и Антоније из "Срећних људи".
"За себе мислим да сам споро сазревала као глумица. Можете да имате таленат, да будете добри, али у моје време је било другачије васпитање младих људи, ви немате свест о томе да сте добри. Треба вам време и искуство да освестите своје могућности. Наш посао је занимљив и мало је рискантан, јер човек треба да буде здрава и јака личност изван онога што ради, не да би се одржао, него да би напредовао. Ова наша глума, за онога ко тиме хоће озбиљно да се бави, јесте процес који траје целог живота. А ја сам остала као Емилија и Антонија из серија "Бољи живот" и "Срећни људи"", рекла је легендарна глумица својевремено.
Сви мужеви Цеце Бојковић
Светлана се као студенткиња заљубила у осам година старијег колегу Милоша Жутића, а на луди камен је стала када је напунила 21. годину.
"Две године после уписа на Академију била сам још као студент, по одлуци Бојана Ступице, примљена за сталног члана ансамбла Југословенског драмског позоришта. И те 1968. године играла сам у седам премијера, а имала сам и осму, личну: Удала сам се за глумца Милоша Жутића. Потом сам, 1970. дипломирала, а врло брзо, крајем 1972.донела сам на свет Катарину, моју Кају", открила је Цеца својевремено за “Политику”.
Брак препун анегдота и веома необичан, често је доводио глумицу до смеха, али и суза.
Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм
"Мишино удварање, наше забављање било је пуно сад већ антологијских анегдота. Рецимо, сећам се једног Ускрса. Миша је био у војсци. Ми у кући управо завршавамо ускршњи ручак, кад он зове. Каже, сад ћу да дођем по тебе. Па како, где си, питам. А он ће – само се ти спреми и не брини, ето мене. Ја збуњена, није ми рекао да долази на одсуство. Хтео је да ме изненади и успео. Стиже. На њему дивно, сиво одело. Елегантан, заносан. Одлазимо у шетњу на Ушће, са новобеоградске стране", објашњавала је једном приликом Светлана и додала:
"Дан предиван, ми шетамо, разговарамо, смејемо се, кад он одједном „да ли си расположена за једну бечку шницлу?“. Кажем да не могу, да сам управо ручала. Кад ће он „можда би ипак хтела“ и вади је из унутрашњег џепа сакоа. Ја у чуду, смејем се, кажем да сам сита. А, он је елегантно баци, као да се ништа није догодило. Шетамо даље и после неког времена значајно ме погледа и каже: „А један похован пилећи батак?“ и опет га вади из унутрашњег џепа сакоа. Ја у неверици, праснем у смех, загледам помало у његову поставу на сакоу. Нигде флеке. Кроз смех и чуђење одговорим да стварно не могу, а он га, онако ноншалантно, једним елегантним, значајним гестом, а као да се ништа не дешава, преко главе баци у реку", причала је Цеца кроз осмех.
Будући да је у брачне воде упловила млада и незрела, њихова велика љубав завршила се неславно.
"Удала сам се кад сам имала двадесет једну годину, а Милош осам више. Били смо недозрели за брак. И дошло је до ерозије наше заједнице, али не и нашег људског односа. Тај наш људски однос није изостао до краја његовог живота, до 1993, до његове педесет четврте године, упркос чињеници да смо обоје били у новим браковима. Ја са редитељем Љубомиром Муцијем Драшкићем, а он са глумицом Огњанком Огњановић са којом је добио сина Ђорђа. А и нас две смо биле и остале јако блиске. Милоша је савладала најтежа болест", говорила је Светлана једном приликом.
Светлану је потом задесила љубав толико велика да глумица није могла да сачека окончање бракоразводне парнице, а пре него што је и званично постала слободна жена, отпочела је заједнички живот са ридитељем Љубомиром Муцијем Драшковићем.
"Моји бракови су се преклопили осамдесетих година. У заједницу са Муцијем ушла сам пре развода од Милоша. Моја и Муцијева љубав била је јача од свих правних норми, а званично смо се венчали тек 1990. године. Јер, и он је, из свог првог брака, изашао на исти начин као ја из свог", испричала је својевремено Светлана.
Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм
Здравствени проблеми донели нове муке
Касније се и Љубомир суочавао са озбиљним здравственим проблемима.
"Он је крајем деведесетих почео да тоне у неку врсту депресије, а прави израз је одустајање од живота. Никад пре тога није хтео да се “чекира” код лекара. После бомбардовања другари су га одвели у болницу “Свети Сава” и тада му је констатован проблем са крвним судовима. Умро је 2004. од срчаног удара у шездесет седмој години", истакла је она.
Завела дипломату и скрасила се
Таман када је мислила да од љубави више нема ништа, десила јој се још једна невероватна љубавна прича. Свог трећег мужа Славка Круљевића, дипломату, који је, нажалост, преминуо данас, упознала је преко заједничких пријатеља током једне вечере.
"Славкови пријатељи који су мене познавали позвали су ме на вечеру. Он је пре тога био у Њујорку четири године, где је обављао функцију заменика шефа Мисије Србије при УН. Кад се вратио, наши пријатељи су уприличили вечеру на којој смо се упознали. Они су онда настављали да праве вечере да бисмо се још боље упознали, и тако је то трајало два месеца, односно док на крају нисмо сами отишли на ручак", признала је глумица.
Поред Круљевића је коначно пронашла спокој, а у брак су ступили 2011. године.
Фото: АТА Имагес/Амир Хамзагиц
"Просто ми је много лепше да живим овако него да живим сама. Задовољна сам што сам то урадила. Супруг ме је освојио својим људским квалитетима и тиме што имамо сличан поглед на живот", закључила је глумица која данас пролази кроз веома тежак период.
(мондо.рс)
Коментари / 0
Оставите коментар