Рачуница: Цијене горива у БиХ падају, кап по кап

Цијене горива на домаћим бензинским пумпама у посљедње двије седмице пале су у просјеку од седам до 10 фенинга, а уколико сирова нафта на свјетским берзама настави да пада, тај тренд снижавања могао би бити настављен и у наредном периоду.

Каже ово за “Глас Српске” предсједавајући Групације за промет нафтом и нафтним дериватима при Привредној комори Републике Српске Ђорђе Савић, наводећи како је и даље незахвално правити било какве процјене и говорити шта ће бити сутра, јер је тржиште црног злата и даље изузетно осјетљиво и непредвидиво.

“До сада смо много пута могли видјети да је довољно да се појави нека вијест у медијима и да цијена барела оде горе или доље. Посљедњих неколико седмица оне су у паду због свих дешавања у вези са ОПЕК-ом и Трамповим тарифама. На то су реаговали и домаћи дистрибутери, јер је и набавна велепродајна цијена била повољнија. Дошло је до појефтињења горива у Републици Српској, а које поједини грађани можда нису ни примијетили с обзиром на то да су ова снижења била по пар фенинга. Али, када подвучемо црту, можемо видјети да је цијена горива код појединих дистрибутера нижа и за 10 фенинга. Морам напоменути да су разлике које постоје на појединим пумпама резултат разлике у маржама које се обрачунавају, а које су крећу од рецимо 17 до дозвољених 25 фенинга по једном литру”, каже Савић.

На питање како коментарише поједине процјене да би барел са садашњих 70 долара могао пасти на чак 50, Савић каже да је тако нешто нереално, јер тако ниске цијене не одговарају ОПЕК-у, али ни САД, које по доласку Доналда Трампа на власт желе повећати производњу гаса и нафте и извоз ових енергената.

Цијена сирове нафте “брент”, односно барела (159 литара) у сриједу је на свјетским берзама пала испод границе од 70 долара (69,4) први пут у посљедњих осам мјесеци. Оне су биле ниже за око 10 одсто него прије мјесец дана. Ако упоредимо цијене из марта 2024. и данашње – сирова нафта је са 82 пала на 69,5 долара, што представља разлику од 15 одсто. Вратимо ли се још уназад, можемо видјети да је црно злато од марта 2022. године (118 долара) па до данас изгубило на вриједности чак 45 одсто. С друге стране гориво на домаћим бензинским пумпама је у истом периоду имало корекције на ниже за око 23 одсто.

Анализирајући овај дисбаланс у кретању цијена сирове нафте и горива, а при томе узимајући у обзир инфлацију и повећане трошкове пословања и транспорта, може се закључити да у овом ланцу неко и даље добро профитира. То су највјероватније рафинерије, које посљедњих неколико година биљеже рекордне профите.

Према оцјенама појединих аналитичара до нових корекција наниже, а које у посљедњих тридесетак дана износе око 10 одсто, дошло је као реакција на нову трговинску политику америчког предсједника Доналда Трампа, која је забринула инвеститоре и берзанске мешетаре због утицаја уведених тарифа. Додају да је до нових корекција дошло и након информација да ће земље ОПЕК-а у наредном периоду повећати своју производњу. Државе које чине овај нафтни картел, Саудијска Арабија, Русија, Уједињени Арапски Емирати, Ирак, Кувајт, Казахстан, Оман и Алжир саопштиле су да ће од априла повећати производњу за 2,2 милиона барела дневно.

Европска унија

Према процјенама стручњака цијене бензина и дизела могле би драстично порасти од 2027. у земљама чланицама Европске уније, када на снагу ступи нови систем трговања емисијама угљен-диоксида. Анализе показују да би цијена горива унутар овог блока током 2026. могле порасти за три евроцента, а током 2027. за чак 19 центи.

Ове промјене долазе као дио шире реформе система трговања емисијама, чији је циљ смањење испуштања штетних гасова и убрзавање преласка на еколошки прихватљивији промет.

(Глас Српске) Фото: Глас Српске