Шта нови закон о странцима доноси за раднике из БиХ?

Влада Хрватске на сједници Сабора која је одржана у четвртак, предложила је коначни приједлог измјена Закона о странцима, који регулише и рад страних радника. Премијер Андреј Пленковић навео је како имају 113.000 радника из трећих држава од којих је највише из Босне и Херцеговине. Најавио је да ће овај закон уредити статус и заштиту раднике. Ово су детаљи.

Рок дозвола

Новим законом о страним радницима осигураће се статус, сигурнији рад и боља заштита радне снаге из трећих земаља. Дозволе за боравак и рад које су до сада биле на једну годину, издаваће се на три године, а дозволе за сезонски рад умјесто шест на девет мјесеци.

“Финансијски је прихватљивије јер не плаћате издавање папира три пута, а и велика је процедура та папирологија. Овако имате континуитет. Због саме дужине дозволе на три године мирнији је и радник и послодавац. Неке друге плусеве у томе не видим. Недостатак радне снаге је свакако присутан, сад је само питање гдје су нови базени који се отварају и могу ли покрити наше потребе.

Јер радника има али нема с потребном квалитетом, на што смо прије 15, 20 година научили у грађевинарству. То је дефинитивно радна снага других квалификација и начина рада, комуникације, то је сада све другачије", каже Томислав Бачић, предсједник Струковне групе грађевинара Жупанијске коморе Дубровник за Слободну Далмацију.

Конкретније ће се надзирати агенције посредством којих страна радна снага долази у Хрватску.

“Кад уговарате посао, рачунате на неку групу која ће доћи да ради, уговорите посао, дође десет радника, али дођу чистачи умјесто тесари и ви сте у проблему. Требало је да почнете да радите, а дошли скроз други радници. Зато се с агенцијом направи уговор, мјесец дана је пробни рад уколико радници не задовоље, дужни су у наредних мјесец дана да доведу нову радну снагу. Тако грађевинари покушавају да се заштите”, појашњава Бачић.

Правила за смјештај радника и услови за плату

Законом се дефинишу правила за смјештај радника па ће послодавац имати обавезу да докаже да је смјештај за његове раднике примјерен и прихватљив. Послодавци ће бити дужни да дају новчану гаранцију Хрватске за случај одустајања од радника за којег су добили дозволу.

Једна од ставки новог приједлога који је упућен Сабору јесте да плата страних радника неће смјети да буде мања од плате хрватском радника у истом занимању.

Регулисаће се пословање послодаваца који запошљавају стране раднике, постојаће и такозвана ‘црна листа‘ за оне који не пријаве раднике на оабвезна осигурања. Правне особе које увозе радну снагу мораће да имају минимални мјесечни промет од 10.000 евра, а физичке особе односно привредници 15.000 евра у шест мјесеци.

“30 људи у 120 квадрата”

Представник Цеха угоститеља при Привредној комори Ђани Бановац сматра како је приједлог закона узео у обзир потребе тржишта, стране раднике ће се боље заштитити, ствара се бољи законски оквир и за њих и за послодавце.

“Ово је један од закона који ће се сигурно додатно мијењати јер је један од акутних проблема законски оквир рада, услови рада и наша насушња потреба за радном снагом. Искорачили смо два корака напријед. Уважило се доста ствари. Хоће ли се нешто временом кориговати, сигурно хоће, али мислим да и страни радници у свим нашим браншама и послодавци могу бити мирнији него прије двије године, а за двије године ћемо бити још паметнији и видјети што је закон стварно донио”, каже Бановац.

Сматра да је продужење дозвола за сезонски рад и за боравак јако битно, поготово на дубровачком подручју.

Подржава и правила за адекватан смјештај страних радника јер ‘баш је било катастрофалних примјера‘.

“У Загребу је био онај ужасан примјер, не може у 120 квадрата бити смјештено 30 људи. У Дубровнику није тако алармантно, била је тема да није супер адекватно али никад није то изашло као горући проблем”,  наглашава Бановац.

Законским измјенама настоје да се осигурају равноправни услови за стране раднике, да се заштите од злоупотребе те олакша долазак висококвалификоване стране радне снаге у Хрватску кроз Плаву карту чија се важност продужава са 24 на 48 мјесеци.

(Н1/Слободна Далмација) Фото: Слободна Далмација