Најбрже растуће европске економије: БиХ ни на мапи

Према збирним подацима Међународног монетарног фонда (ММФ), на прва три мјеста листе најбрже растућих европских економија у овој години налазе се Малта, Србија и, ма како то чудно звучало, Бјелорусија.

Србија се на овој листи нашла на другом мјесту са пројектованим растом БДП-а од 3,9 одсто, што је за 50 одсто више него прошле године. Како су појаснили аутори ове студије, српска привреда је узлетјела током ове године због добрих резултата у секторима трговине, туризма, угоститељства и грађевинарства. Интересантно, и поред свих санкција које су овој земљи уведене у посљедњих неколико година, на четвртом мјесту је Русија.

Како су истакли аутори овог истраживања, руска економија се упркос санкцијама проширила, односно уздигла кроз повећану међународну трговину са Кином и Индијом, што је пратио и раст домаћих предузећа која су замијенила западне компаније.

На петом мјесту је сусједна Хрватска, а међу првих 15 су и Кипар, Турска, Пољска, Шпанија, Грчка, Португалија, Словачка... Једина скандинавска земља која се нашла на овој листи је Данска, док на њој није било мјеста за неке од највећих земаља, које су до сада сматране привредним моторима Европе - Њемачку, Италију и Француску. 

Према ријечима професора на Економском факултету у Београду Љубодрага Савића, било би добро када би Србија успјела и у наредном периоду да задржи досадашње стопе раста БДП-а.

- Србија је у повољној ситуацији јер је успела да одржи грађевински сектор градећи инфраструктуру, а сада је ту и ЕКСПО. Уколико се жели ићи напред, те стопе раста морају бити у континуитету, као што је било у некадашњој СФРЈ, када су оне ишле и до седам процената. Када је у питању позиција Србије на овој скали,али и неких других земаља, треба  знати да када имате мању основу, лакше је направити већи привредни и економски напредак, што није случај са великим и развијени државама - поручио је Савић.  

Сматра и да наредне године, с обзиром на сва дешавања, ова скала може изгледати другачије те да је једноставно немогуће више предвидјети економска кретања, поготово не у великим европским земљама које су се нашле у незавидној ситуацији,прије свега због својих погрешних одлука и процјена,које се  прије свега односе на одрицање од јефтиних руских енергената, али и њиховог великог тржишта.   

Нажалост, ове земље, међу којима је и Њемачка, према мишљењу Савића, треба да се брину, јер се њихове стопе привредног раста неће вратити у догледно вријеме на ниво који је био прије четири, пет година. То ће, наводи, имати и негативне посљедице по остатак Европе, Старе даме која је најљепше године већ проживјела.

Додаје да читаву ову ситуацију додатно може закомпликовати евентуално увођење америчких царина на европску робу, али и нови раст цијена енергената. Европске цијене природног гаса тренутно се крећу око једногодишњег максимума, јер су новембарске хладноће разбиле наде и молитве за трећу релативно благу зиму заредом. Нови ударац десиће се и почетком наредне године јер ће Украјина тада, а због истека уговора, највјероватније заврнути све славине за руски гас, који и даље у одређеним количинама стиже у Европу.

РАСТ БДП-а У ПРОЦЕНТИМА

Малта 5,0

Србија 3,9

Бјелорусија 3,6

Русија 3,6

Хрватска 3,4

Кипар 3,3

Турска 3,0

Пољска 3,0

Шпанија 2,9

Литванија 2,4

Просјек у Европи 1,7

(Глас Српске) Фото: бусинесстодаy