Шта каже професор чије су прогнозе избора биле тачне?

Амерички професор Алан Лихтман предаје историју на Универзитету у Вашингтону већ готово 50 година. Постао је национално познат по нечему другом - свом предизборном моделу који је назвао Кључеви Бијеле куће, којим је тачно предвидио резултате свих предсједничких избора од 1984.

У видеорепортажи о овом историчару Неw Yорк Тимес га назива "Нострадамусом предсједничких избора". Ту је репутацију потврдио и 2016. кад је, упркос чињеници да су готово све анкете предвиђале побједу Хилари Клинтон, опет тачно предвидио да ће побједник бити Доналд Трамп. Сам Трамп му је након побједе послао честитку за тачну прогнозу.

Модел Кључева Бијеле куће

За разлику од других историчара који се баве искључиво прошлошћу, Лихтман је своје знање о историјским политичким трендовима одлучио примијенити на предвиђање будућности у моделу који је развио са руским сеизмологом Владимиром Кеилис-Бороком. То је направио, каже, јер је закључио да се класичне предизборне прогнозе темеље на погрешним претпоставкама.

"Аналитичари прате изборе као да су трке коња. Али историја нам каже да гласачи нису заварани триковима предизборних кампања. Гласачи гласају прагматично, у зависности од тога колико је добро Бијела кућа владала земљом", објашњава Лихтман за Неw Yорк Тимес и додаје да су анкете пуки "исјечци у времену" и немају утицаја на исход самих избора.

Свој модел Кључева Бијеле куће саставио је с Кеилис-Бороком, којег је упознао 1981. 

Он и Кеилис-Борок проучили су све предсједничке изборе од 1860. до 1980. и идентификовали 13 фактора или "кључева" од којих зависи побједа предсједника или кандидата владајуће странке ако је предсједник већ одслужио два мандата на изборима.

То су:

1. Побједа на "мидтерм" изборима (изборима за Конгрес који се одржавају на пола предсједничког мандата)

2. Без противкандидата из властите странке

3. Кандидат је актуални предсједник који тражи други мандат

4. Нема релевантног кандидата треће странке

5. Добро краткорочно стање економије

6. Добро дугорочно стање економије (барем једнако добро као у посљедња два мандата)

7. Велике промјене у политици

8. Није било већег скандала

9. Није било иностраног или војног неуспјеха

10. Било је великог иностраног или војног успјеха

11. Није било друштвених немира

12. Предсједник је харизматичан

13. Противкандидат предсједнику је нехаризматичан

Као што се види, само посљедња два од ових 13 фактора односе се директно на саме кандидате и њихове особине.

Сад је увјерен да ће Харис побиједити

Ове године предвиђа да ће потпредсједник Камала Харис побиједити.

“Зашто сам сигуран да ће Харис побиједити? Јер је тијесно само према анкетама, а мој систем игнорише анкете", рекао је Лихтман за ЦНН.

Додао је да су те анкете често само "тренутне слике" с великим маргинама грешке:

"Људи не одговарају анкетарима, лажу, мијењају мишљење и анкетари морају погађати ко су вјероватни гласачи."

Иако је увјерен у своју прогнозу, Лихтман је рекао да је нервозан - дијелом због пуно узнемиравања и мржње коју су он и његова породица доживјели, а дијелом зато што је, како каже, демократија заиста на коцки.

Лихтман погодио све резултате осим Бушове побједе јер је до тада рачунао апсолутни број гласова.

Он је својим моделом пуне двије године раније предвидио да ће републиканац Роналд Реган поново побиједити 1984, кад његов демократски противкандидат Волтер Мондејл још није ни био номинован. Године 1988. је на прољеће предвидио да ће Џорџ Буш старији побиједити Мајкла Дукакиса иако је потоњи тада водио у анкетама. Предвидио је и двије узастопне побједе Била Клинтона…

(Индеx) Фото: ЕПА/Профимедиа