Окружни суд: „Дрво-еxпорт“ копа незаконито

Окружни суд у Бањалуци поништио је еколошку дозволу фирми “Дрво-еxпорт” из Теслића која је мимо свих закона и дозвола прије годину и по дана у сред села Бистрица код Приједора раскопала рудник и започела експлоатацију угља лигнита.

Тужбу су поднијели Центар за животну средину и око 30 мјештана овог села и доказали да еколошка дозвола Министарства за грађевинарство, просторно уређење и екологију Републике Српске издата у јануару ове године никако није могла да буде законита, зато што је потписана пуних осам мјесеци након што је почела експлоатација.

Тврдили су и доказали да накнадно издавање еколошке дозволе фирми иза које стоји СНСД-ов одборник Срђан Кљечанин Руфи, нема смисла, зато што се изгубило “нулто стање” на основну којег се прописују мјере за опоравак девастираног земљишта.

Адвокат Драгана Станковић која заступа мјештане каже да су у тужби тврдили да тако издата дозвола не може никако бити у складу са законом, јер је издата у стању животне средине која је већ нарушена претходним радовима.

“Сврха еколошке дозволе је да се одреде мјере које штите “нулто стање животне средине”, природу каква је прије радова. Суд је установио да се са радовима почело прије издавања еколошке дозволе, а то онда више није било стање животне средине каква је била пре радова. У тој ситуацији еколошка дозвола губи сваки смисао и њоме се не штити чиста, нетакнута, природа, већ она која је већ загађена и девастирана. Уопште не видим никакав смисао ове или било какве будуће дозволе, ако је министарство опет изда“, објаснила је Станковић.

Објашњава да је суд прихватио службени навод да се са радовима и експлоатацијом почело прије него што је поднесен захтјев за издавање еколошке дозволе и прије него што је дата концесија.

“С обзиром на то да је поништено рјешење о издавању дозволе, оно не постоји у правном систему. Видјећемо како ће министарство да поступи, не знамо да ли ће је поново издати или шта ће урадити, али шта год буде, не може бити законито“, каже Станковић.

Суд је утврдио да није достављен план ремедијације земљишта (мјере за санацију загађеног земљишта) што се морало обавезно урадити, а то је такође пропуст министарства.

“Тужиоци наводе да су сва мјерења вршена на након што су почели радови, чиме је онемогућено правилно одређивање мјера условљених и везаних за нулто стање. Суд истиче да из оспореног акта заиста не произилази увјеравање да су мјере везане за стање земљишта извршене прије почетка радова, па суд прихвата ове наводе тужбе као основане“, наводи се у пресуди.

Мјерења на рупи дубокој 20 метара

Суд је посебно цијенио чињеницу да су радови почели прије издавања концесије, као и прије него што је започео процес прибављања извјештаја.

Интересантно је да је суд препознао и то да се мјерење квалитета земљишта вршило након што су Руфијеви багери ископали рупу дубоку 20 метара, што значи да оно у то вријеме није ни постојало, па није јасно шта су уопште мјерили.

“Суд сматра да су наводи тужиоца основани, те да се оспорени акт (еколошка дозвола) заснива на нетачно и непотпуно утврђеном стању животне средине, због чега је незаконит“, наведено је у пресуди и наређено министарству да у року од 30 дана донесе нови акт уважавајући правно схватање суда и примједбе у погледу поступка.

Иначе, “Дрво-еxпорт” је у мају 2023. године поднио Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС захтјев за претходну процјену утицаја на животну средину за пројекат експлоатације угља лигнита на лежишту Бистрица код Приједора, и то на површини експлоатационог поља од 9,5 хектара.

Њихови багери копање у овом селу почели су неколико мјесеци раније, а радови су нису прекидани ни након вишедневних протеста грађана, нити одлуке Скупштине града Приједора да се све обустави.

Фирма „Дрво – еxпорт“ је у септембру прошле године закључила концесиони уговор, осам мјесеци након што је почела експлоатација угља.

Министарство енергетике и рударства Републике Српске одобрило је у фебруару ове године употребу рударског објекта на лежишту “Бистрица” код Приједора, чиме им је омогућено, десет мјесеци касније да експлоатишу угаљ у комерцијалне сврхе и да уплаћују концесиону накнаду за експлоатацију у висини од 2,6 КМ по тони експлоатисаног угља.

(Цапитал) Фото: Цапитал