Фирме пропадају због послушних страначких кадрова

За првих шест мјесеци ове године кроз бањалучки Аеродром прошло је 174 хиљаде путника, што је значајан пад у односу на исти период прошле године када је забиљежено 60 хиљада путника више.

Забиљежен је и пад прихода. Акумулирани губитак овог предузећа повећан на 8,1 милион марака. Хоће ли именовање новог директора спасити једини међународни аеродром у Републици Српској?

Подаци показују да се грађани више одлучују за летове из Сарајева, Загреба или Београда, него са писте у Маховљанима. Мањи број путника одразио се на пословање. Бањалучки Аеродром прву половину године завшио са готово 800 хиљада марака минуса. 

Расподјелом функција унутар странака владајуће коалиције Јавно предузеће Аеродроми Републике Српске припада Уједињеној Српској. На челу Аеродрома донедавно се налазила Наталија Тривић која је иступањем из странке подијела оставку на све функције. За новог директора именована је Јелена Лекић. 

Лекић се не може похвалити богатим радним искуством, јер је прије именовања на директорску позицију стекла само двије године радног стажа. 

Нова директорица није жељела да стане пред нашу камеру и јавности пружи одговор на питање о плановима за руковођење Аеродромом. 

Да се директори именују по принципу страначке припадности и послушности, а не на основу знања и стручности више се и не крије, каже правник и одборник у Скупштини града Бањалука Милко Грмуша. 

„Оно што је важно да људи знају јесте да је то супротно свим релевантним правним актима, почев од Устава Републике Српске и Босне и Херцеговине, Закона о јавним службеницима и намјештеницима, Закона о јавним предузећима… Сви ти акти експлицитно и изричито захтијевају да сви људи који буду примани у јавни сектор, а посебно они на највише функције буду политички независни. Код нас се искључиво захваљујући политичкој зависности постаје руководилац у јавном сектору и јавним предузећима“, каже Грмуша. 

Управљање јединим међународним аеродромом у Републици Српској не смије бити препуштено послушним страначким кадровима, сматра економиста Зоран Павловић. 

„Управљање таквим фирмама захтијева професионалце. Договарати линије са авионским компанијама, процјењивати користи и трошкове, правити једну озбиљну математику. То не могу да раде политички подобни људи“, упозорава Павловић. 

Аеродеом Бањалука је од изузетног економског значаја. Он мора омогућити добру комуникацију и несматан долазак наших људи из дијаспоре, каже Павловић. 

„Ако имате проблеме онда тражите помоћ, а помоћ је Привредна комора. На крају крајева, помоћ може да буде и наша дипломатска мрежа. Има много начина да се развијају бизниси, поготово када сте на челу такве институције као што је Аеродром. Урађена је и стратегија развоја Аеродрома као карго центра. Има много ствари које су урађене у вези Аеродрома, али ништа није спроведено у живот“, подсјећа Павловић. 

О политичким именовањима и коалиционим договорима владајућих странака које јавна предузећа, институције, установе и управне организације посматрају као политички плијен, Милко Грмуша је обавијестио комесара за људска права у Савјету Европе. 

„Подсјетићу ваше гледаоце да је БиХ чланица савјета Европе и да се обавезала да ће поштовати све акте на које се обавезала, укључујући и поштовање права сваког човјека да има једнак приступ свакој јавној функцији, укључујући и оне руководеће. Морам да истакнем да никада нисам добио одговор на то што сам писао.

Плашим се да постоји договор домаћих и регионалних, па ако хоћете и европских моћника и чиновника који желе да ова земља остане на неки начин или празна или да у њој царују и функционишу људи који ће омогућити моћницима са стране да овдје дођу и поробљавају нас како желе, да узимају наше ресурсе како желе“, каже Грмуша. 

Тиме, упозорава Грмуша, постајемо модерна колонија у којој домаће владајуће елите без икакве одговорности сва јавна добра подређују уским партијским интересима.

(БН)