Њемачка се повукла из кредитирања изградње вјетроелектране „Хргуд“ код Берковића (ВИДЕО)

„Увијек треба времена за те алтернативне изворе финансирања, и није то баш онако како су рекли у Електропривреди, неће Нијемци, нашли смо Кинезе. Није то продавница јаја, па ако нема на једном мјесту отићи ћемо на друго. То са озбиљним пројектима не иде баш тако“, поручује Јелена Тривић.

Сада је и званично. Њемачка се повлачи из финансирања пројекта вјетроелектране Хргуд код Берковића. Пројекат који је требало да буде завршен прије пет година, остаје мртво слово на папиру док се не направи, како тврде у Електропривреди Републике Српске, нови договор са кинеским инвеститорима. За то вријеме, општина Берковићи губи минимално милион марака годишње.

И док Томиславград и Мостар убиру приходе од вјетроелектрана у Месиховини и Подвележју, у Републици Српској на причу о вјетроелектрани Хргуд код Берковића никако да се стави тачка. Овај пројекат је, по договору од прије 9 година, требало да кредитира Њемачка развојна КфW банка. Тренутно од тога нема ништа, јер је сецесионистичка политика Милорада Додика натјерала Нијемце да одустану од свега. Сада су у игри кинески кредитори.

 „Електропривреда Републике Српске је добила и званично обавјештење од Њемачке да одустаје од вјетроелектране Хргуд, као што смо и очекивали. Али Електропривреда неће одустати, и већ су се и појавили нови потенцијални инвеститори. Делегација коју је предводио амбасадор Босне и Херцеговине у Кини, Берјан, са представницима кинеских компанија које се баве енергетиком, боравила је у радној посјети Електропривреди, они су изразили интересовање за улагање у пројекте Електропривреде, односно обновљивљиве изворе енергије, с посебним акцентом на вјетроелектрану Хргуд“, поручује Ана Бокоњић Буха, портпарол Електропривреде Републике Српске.

Пројект је, према нашим сазнањима, поскупио и за око 20 милиона евра, па умјесто некадашњих 65, вриједност ће сада бити 84,5 милиона евра, због веће и јаче производне снаге. Из општине Берковићи кажу да су изгубили и превише времена.

 „Оно што желим да кажем јесте да је Електропривреда имала сасвим довољно времена да реализује овај пројекат и прије санкција. Они имају још од 2015. године уговор о концесији са Владом Републике Српске. И према обавезама из тог концесионог уговора, они су требали да до краја 2018. године заврше пројекат вјетроелектране Хргуд и да он буде на мрежи“, каже Ненад Абрамовић, начелник Берковића.

Процјена је да би приход од вјетроелектране Хргуд, општини Берковићи, доносио око милион марака годишње. Што би за укупни буџет општине, који годишње износи 2 милиона, било и више него значајно. Из опозиције поручују да капитал нема боју, и да је сваки инвеститор добро дошао. Ипак, то не иде тако лако.

„Увијек треба времена за те алтернативне изворе финансирања, и није то баш онако како су рекли у Електропривреди, неће Нијемци, нашли смо Кинезе. Није то продавница јаја, па ако нема на једном мјесту отићи ћемо на друго. То са озбиљним пројектима не иде баш тако“, поручује Јелена Тривић.

Вјетроелектрана Хргуд код Берковића један је од четири пројекта које је Њемачка савезна влада допустила да истекну, а самим тим и обуставила. Све као реакција на политичке потезе предсједника Републике Српске, Милорада Додика, који, како су навели, руше уставно – правни поредак Босне и Херцеговине. Као што је то не тако риједак случај у посљедње вријеме, санкције су гађале Додика, али погодиле неког другог. У овом случају, грађане.

(БН) Фото: БН