Испраћај у пензију за наставницу, који се памти (ВИДЕО)

Весна Лијескић из Ужица после пуне четири деценије рада у Основној школи "Душан Јерковић" одржала је претходне седмице свој последњи час.

Србија 17.06.2024 | 18:22

Историја је учитељица живота. Много пута изговорена латинска изрека, некако је претходне седмице у Ужицу у Основној школи "Душан Јерковић" добила пун смисао. После четири пуне деценије, наставница историје, Весна Лијескић одржала је свој последњи час пред ђацима. 

Али био је то потпуно другачији час, ни налик онима које је држала многим генерацијама, учећи их не само о временима почевши од праисторије, преко Старе Грчке и Рима, Средњег века, па до новог доба, већ и о животу и важним лекцијама.

Апсолутно се са правом стога може рећи да је Весна Лијескић била и "учитељица живота", баш онако како се називао предмет који је предавала. То ће вам потврдити сваки ђак који је прошао кроз њену учионицу, било садашњи, било бивши.

Ђаци јој приредили испраћај у пензију који ће заувек запамтити

Претходног петка, читава Основна школа "Душан Јерковић" искупила се да заједно направи велики "шпалир" и изненађење за наставницу Весну.

Већ на уласку у учионицу у њеним очима су се могле видети сузе, а емоције су је тек преплавиле оног момента када је крочила у ходник и видела на стотине садашњих, бивших ђака, њених колега наставника како јој аплаудирају на путу до школског дворишта.

Тамо су је сачекали цвеће и поклони, трубачи, као и мала бина на којој су ђаци имали да јој пошаљу посебне поруке љубави и захвалности за све што је за њих урадила. Међу ђацима је од милоште била позната под надимком "Палчица", па су ђаци стога на великом паноу написали:

- Ушла Палчица, изашла краљица.

Добитница Светосавске награде Града Ужица за допринос образовању

Потврда њеног квалитетног рада стигла је минулог фебруара када је на седници Града Ужица, управо Весна била награђена Светосавском наградом за укупан допринос образовању и васпитању.

Ђаци ове школе готово по правилу су били учесници републичких такмичења, а протекла година је била нарочито успешна.

Тада је група од пет ученика под њеним менторством, а коју су чинили Војин Бојковић, Немања Матијевић, Владислав Лав Марјановић, Душан Николић и Вељко Маринковић, успела да освоји максималан број бодова и прво место на регионалном такмичењу.

- Захваљујем се колективу који ме је предложио за награду, а у срцу посебну љубав имам према својим ученицима како бившим тако и садашњим који су ми својим радом и трудом омогућили да будем овакав наставник. Лепо је добити овакву награду на крају свог радног века - рекла је Весна Лијескић на додели Светосавске награде.

Ђаке свакодневно спремала за такмичења, кувала им и ручак у свом стану

Колико је марљиво Весна радила свој посао говори и чињеница да је сваког ђака који је историју волео и за њу се занимао увек дочекивала са отвореним рукама и вратима свог стана.

Генерације су прошле кроз собу у којој су се сви спремали за велика такмичења, више пута прелазиле најважније историјске чињенице, радили задаци...

Али се истовремено и смејало, забављало и време је пролазило тако брзо да је Весна често своје ђаке служила и колачима, па и ручком.
То је једноставно била чиста љубав. А она је на крају сасвим заслужено и узвраћена прошле седмице. И баш то су слике које треба чешће да гледамо у школама у Србији.

(Телеграф) Фото: <спан цласс="цаптион-теxт">Фацебоок/Ужице Огласна Табла/Принтсцреен