Ти мени донацију, ја теби тендер: Како странке троше јавни новац?

Политичке странке на изборни дан изврше најмање 600.000 КМ пореске утаје, јер не плате посматраче онако како је то Законом прецизирано, већ у готовини из црних фондова.

Босна и Херцеговина 15.06.2024 | 13:00

Осигурати транспарентност финансирања политичких странака у Босни и Херцеговини. Тако гласи један од 14 захтјева Европске комисије упућен властима ове земље. Ово је један од приоритета о којем се најмање говори у јавности, а о њему готово никако не говоре представници политичких странака.

Транспарентно финансирање политичких странака у БиХ не постоји, а такав амбијент погодан је за развој корупције. Када бисмо имали јасан приказ која приватна предузећа донирају новац политичким странкама, тада би нам било јасније због чега одређана приватна предузећа добијају послове од јавних институција којима управљају политичке странке. Подсјећамо да је законски забрањено да приватне фирме које послују с јавним институцијама донирају новац политичким странкама.

Према подацима Транспаренси интернешнела БиХ, фирме које су уручиле донације партијама у претпрошлој години од државе су добиле преко 55 милиона марака уговора. Такође, од 2000 донација физичких лица 40 посто прилога дале су особе које обављају неку од јавних функција. Анализе финансирања политичких странака радиле су двије невладине организације које се највише баве изборним процесом у БиХ – Коалиција за фер и слободне изборе Под лупом и Транспаренси интернешнел БиХ.

Да није било ангажмана ове двије организације, јавност не би имала ни приближно јасну слику о томе колико новца троше политичке странке, а колико истовремено пријављују да су потрошиле. 

Осим што је успостављање транспарентности финансирања политичких странака важан корак ка Европској унији, то је чин који је потребан и грађанима ове земље. Потребан због тога што политичке странке у БиХ злоупотребљавају јавне ресурсе, односно новац грађана у сврху властите промоције.

Санкције које су стимулишуће за могуће прекршиоце

Дарио Јовановић, директор пројекта Коалиција Под лупом, каже да је ова организација радила анализу финансирања политичких странака 2018. године, када су се у БиХ одржавали општи избори.

“У склопу дугорочног посматрања за сваке изборе пратимо сегмент кршења закона од политичких странака, који може укључивати и сегмент финансирања, с тим да ти финансијски подаци долазе у периоду тик пред изборе или након изборног дана. Дакле, говорим о томе да странке шаљу редовне, годишње финансијске извјештаје и ад хоц извјештаје о финансирању кампање за изборе.

Када смо радили то истраживање, једно од кључних закључака је било да се ради о једној од најслабије регулисаних области изборног процеса, да су закони и прописи који регулишу област финансирања политичких странака застарјели и недоречени, често недовољног опсега, прописују изузетно ниске санкције које су чак стимулишуће за могуће прекршиоце и прописи се крше у пракси без адекватних посљедица”, говори за Буку Јовановић.

Наводи како је Централна изборна комисија БиХ задужена за сегмент финансирања политичких странака и ревизију њихових финансијских извјештаја.

“Али, у том одјелу Централне изборне комисије ради троје људи, тако да ми ревизију извјештаја политичких субјекта и установљена кршења и санкције које се изричу имамо обично с неких годину и по закашњења, односно годину и по након самог подношења извјештаја. Фактички дочекамо наредне изборе, а да причамо о томе шта се десило на прошлим изборима у сегменту злоупотреба финансирања политичких странака и које су санкције”, каже Јовановић, констатујући да је добро да санкције постоје.

“Добро је да Централна изборна комисија у већој мјери изриче те санкције, иако санкције нису још оне максималне које могу бити. Дакле, ријеч је о томе да је максимална казна до 30.000 КМ, а да се у случајевима када је ријеч о тежем кршењу санкција може износити и до три пута износа за који се странка терети да је прекршила Закон о финансирању политичких странака, и ово је санкција која се врло ријетко изриче”, истиче директор пројекта Коалиција под лупом.

Скоро два милиона марака прикриле у кампањи највеће политичке странке

Срђан Траљић, портпарол Транспаренцy Интернатионал БиХ, каже како је ова организација у својим анализама установила да странке располажу с пуно већим износима новца од онога што приказују у својим финансијским извјештајима.

“То смо утврдили кроз свега неколико сегмената изборне кампање. Ми, наравно, нисмо могли да пратимо све, али смо пратили најзначајније сегменте кампање. Посљедња два изборна циклуса радили смо медиа мониторинг, радили смо и мониторинг вањског оглашавања на билбордима, пратили смо и предизборне скупове и радили смо процјену колико то све кошта.

Када се то све сабрало, израчунали смо да су за посљедњи изборни циклус близу два милиона марака ове највеће политичке партије прикриле, а сличан износ је био и 2020. године. Ми смо утврдили веће износе новца у свега четири сегмента кампање, него што су странке укупно приказе за све сегменте кампање”, истиче за Буку Траљић, констатујући да странке трошкове кампање приказују у знатно нижем износу у односу на оно што се утврди на терену.   

“Наступе ових естрадних звијезда на својим скуповима приказују у неким мизерним износима, рецимо имали смо на завршном скупу СНСД-а за посљедње изборе наступе Аце Лукаса и Цеце Ражнатовић, а СНСД је кроз финансијски извјештај наступе пјевача приказао као њихову донацију у чињењу од 9.000 КМ. Ето, они су то урадили од себе тој политичкој странци, а сличан тај наступ Олимпијски центар Јахорина 2018. године платио је 78.000 КМ. Ако је ОЦ Јахорина платио толико, не видимо због чега би странка плаћала толико мање.

Све индиције које имамо говоре да се та разлика у новцу плаћа из јавног сектора, да странке новцем пореских обвезника пребијају рачуне са својим страначким финансијерима. Овдје имамо и један кривични процес који се води против бившег директора Института за јавно здравство Бранислава Зељковића и у том предмету видјели смо свједочење да се новац од неког тендера носио у странку, што је била својеврсна потврда овога на шта ми указујемо. Из тих разлога потребна нам је боље контрола финансирања политичких странака”, говори Траљић.

Током протекле изборне кампање за опште изборе у Босни и Херцеговини политичке странке потрошиле су, према процјени Транспаренси интернешнела БиХ, најмање 11,5 милиона марака на предизборне скупове, оглашавање на билбордима, у медијима и на Фацебооку. Ово је до сада била најскупља кампања. Током праћења предизборних активности од 1. јула до 1. октобра 2022. године посматрачи ТИ БиХ забиљежили су преко 2.215 случајева злоупотребе јавних ресурса у сврху промоције странака и кандидата.

С друге стране, у 2023. години политичке странке су из буџета добиле 19.4 милиона КМ.

Посматрачи признали да су плаћени, а странке то нису пријавиле

Говорећи о кључним проблемима, Јовановић каже да се јавна средства злоупотребљавају у страначке сврхе.

“Често се то догађа кроз сегмент финансирања политичких странака које се углавном финансирају из буџета. Дакле, више од 80 посто новца с којим оперирају политичке странке је новац из буџета. Неке политичке странке се искључиво финансирају из буџета, на различитим нивоима. И онда се тај јавни новац грађана који је намијењен за функционисање политичких странака често злоупотребљава у неке страначке и приватне сврхе”, подвлачи Јовановић. 

Наводи како је други проблем то што само дио средстава заврши у извјештајима политичких странака.

“Ја ћу само примјер споменути. На основу анализе из 2018. године, у случају нити једне странке која је у том моменту била парламентарна на државном или ентитетским нивоима, дакле ријеч је о 18 субјеката које смо ми анализирали, није био наглашен трошак плаћања изборних посматрача. А знамо да их је на тим изборима било ангажовано око 60.000. Знамо да су били плаћени, то су отворено говорили људи који су радили за њих, али су били плаћени у готовини. Када смо питали политичке странке да ли плаћају посматраче, да ли с њима потписују уговоре који су законска обавеза и да ли плате припадајући порез на те уговоре, што је такође законска обавеза, само три странке су одговориле.

У два случаја су нам рекли да не плаћају посматраче, а у једном случају да централа није задужена за то већ општински одбори странке и да као немају ту информацију. Дакле, 15 од 18 странака није уопште одговорило. Овдје се ради о томе да политичке странке имају црне фондове које користе за плаћање и посматрача и плаћање других видова страначке промоције и различитих услуга у сврху кампање, а да то није приказано у финансијским извјештајима”, наглашава Јовановић, те упозорава да су у овом случају два кључна питања.

“Прво је одакле тај новац долази, а друго како они који претендују да буду у законодавним институцијама и сутра доносе законе, заправо, на изборни дан најмање 600.000 КМ изврше пореске утаје, јер не плате посматраче онако како је то Законом прецизирано. Биће занимљиво и даље пратити то, јер се понавља у контексту избора да се то не приказује у финансијским извјештајима”, каже нам Јовановић.

Траљић напомиње да се недавне измјене Изборног закона БиХ које је наметнуо високи представник једним дијелом тичу и финансирања странака.

“Видјећемо како ће то функционирати у пракси. Нама као организацији која ради мониторинг ће сада бити пуно лакше када странке објаве извјештаје прије избора, односно колико су новца потрошиле на ту кампању, тако да ћемо те извјештаје упоредити с оним што ми утврдимо на терену и видјећемо колико су извјештаји реални.

Оно што је проблем јесте што су капацитети службе за ревизију Централне изворне комисије ограничени и по неколико година чекамо извјештаје, па се онда расправља о стварима које више нису ни актуелне”, каже портпарол ТИБиХ.

Потребно је повећати санкције и увести привремену мјеру забране финансирања политичке странке из буџета

Но, све то је недовољно. Државна власт мора донијети нови закон о финансирању политичких странака. Коалиција Под лупом је, подсјећа Јовановић, прије неколико година дала препоруке које се односе на ревизију правног оквира.

“Поготово у смислу да треба испоштовати препоруке ГРЕЦО-а, дакле групе држава за борбу против корупције савјета Европе, које је укупно дало девет препоруке у области финансирања политичких странака. Била је имплементирана свега једна на прихватљив начин, пет дјелимично, а три нису биле имплементиране. Колико знам ништа се није промијенило, јер се није ни мијењао Закон о финансирању политичких странака.

Такође, потребно је повећати санкције, да оне буду далеко више одвраћајућег карактера. Потребно је увести привремену мјеру забране финансирања политичке странке из буџета ако се утврде теже неправилности. Повећати извјесност кажњавања, да се зна да ће они који буду радили одређене неправилности бити заиста и кажњени правовремено и адекватно”, објашњава Јовановић.

Додаје како је потребно спријечити злоупотребу јавних ресурса у изборне сврхе, а кроз сегменте црних фондова.

“Дјелимично је то сада унапријеђено кроз закон. Потребно је увести обавезе евидентирања свих прихода политичких странака, па и оних најмање вриједности. Сада је у обавези да се евидентира само приход који је већи од 100 КМ. Укинути могућност прилога у готовини и пребацити све на трансакцијски рачун, дакле сво пословање политичких странака путем рачуна у банци. То је једини могући начин да се прате финансијски токови, да се евентуално утврђује ток тог новца.

Такође, потребно је увести и обавезу детаљнијег приказа расхода у финансијским извјештајима. Ми оно што сада имамо је једна бесмислена класификација трошкова из којег не можете видјети на шта су новац трошиле политичке странке и понудити то као информацију бирачима која би можда утјецала и на њихове гласачке преференције. Ми сада, рецимо, имамо као ставку “други трошкови кампање” која обично значајна или чак највећа код неких политичких странака, а не знамо за шта се ту, заправо, трошио новац.

Уз све ово потребно је и побољшање саме контроле. Ако за ове изборе имамо регистровао 305 политичких субјеката , од тога је 127 странака, да ли је разумно очекивати да ми можемо благовремено, правовремено поступати и ревидирати те извјештаје ако три особе у Централној изборној комисији раде на томе”, јасан је Јовановић.

Ако странка не може да објасни одакле јој пола милиона КМ, онда је то посао за правосудне институције

Траљић напомиње како мора постојати сарадња институција, размјена информације, те да не може ЦИК сам радити посао.

“Погледајте како то изгледа у другим земљама и биће вам јасно. Погледајте процес против Доналда Трампа за финансирање његове кампање. Дјелује да се код нас догађају и горе ствари, а тамо се води кривични процес. Осим Централне изборне комисије, и друге институције би требал да се позабаве тиме, ако имамо податке да странке за два милиона КМ мање прикажу вриједност кампање, у односу на оно што смо ми независно утврдили фотографисањем билборда.

Стално се прича о Централној изборној комисији, али друге институције би се требале позабавити тиме одакле толики новац тим политичким партијама. Неко им је дао тај новац и под неким условима. Све институције морају сарађивати како би контрола финансирања политичких партија била адекватна и како и могли стати украј томе”, потцртава Траљић.

Законски је забрањено да приватна предузећа која имају склопљене уговоре с институцијама извршне власти финансирају странке.

“Ми из Транспаренсија смо то пријављивали сваке године, прегледамо тендере и финансијске извјештаје и нађемо фирме које су донирале новац странкама, а које су добијале послове од јавних институција. ЦИК изрекне неке симболичне санкције, и као ефекат тога имате да су сви престали то пријављивати. Имате странку која врти милионе, а коју званично нико не финансира од приватних предузећа и све своје приходе правда приходима из буџета и донацијама физичких лица.

Међутим, прикажу далеко мање трошкове кампање од онога што ми утврдимо на терену, а имају и далеко веће трошкове. Није трошак политичке партије само кампања, њихови трошкови су далеко већи од самог сегмента изборне кампање тих мјесец дана. Све то треба узети у обзир код анализирања финансирања политичких партија да би се та област уредила јер је важна за превенцију корупције”, наглашава Траљић.

Подсјећа како је Централна изборна комисија раније имала Приједлог закона о финансирању политичких странака, али напомиње како није ствар све једног закона.

“Имате кривично законодавство које јасно одређује неке ствари. Ако ви не можете да објасните одакле вам пола милиона марака кроз ваш финансијски извјештај, мислим да је посао за институције да то утврђују. Не треба им посебан закон, они закон већ имају.

Треба само добра воља правосудним институцијама. Што се тиче закона, искуство ме научило да смо ми знали сваки закон обесмислити кроз неку примјену, кроз нерад, кроз нечињење, кроз скривање иза туђе одговорности, а онда када имате политички налог да некога процесуирате, онда се може све процесуирати, онда се ваде и афере из 2007. године и неки ситни случајеви. Дакле, све се може када постоји политичка воља. Можемо имати и најбоље законе, али док институције не почну да проводе те законе, бојим се да ћемо се вртити укруг”, закључује Траљић.  

Никада нисмо чули да нека странка јавно инсистира да се што прије ради на доношењу новог закона о финансирању политичких странака, што нам донекле и говори како им се баш и не жури да ову област уреде. А не жури им се управо из разлога што свим политичким субјектима, очигледно, одговара да њихово финансирање не буде у потпуности транспарентно.

(Бука) Фото: Бука