БиХ мора да искористи прилике за брже приступање ЕУ

Као једна од економски и политички најслабијих земаља кандидата за улазак у Европску унију, Босна и Херцеговина би морала да користи све прилике за што брже испуњавање услова, што тренутно није случај.

Босна и Херцеговина 15.06.2024 | 09:13

Научна савјетница у Одјељењу за међународне привредне и политичке односе хрватског Института за развој и међународне односе Сенада Шело Шабић рекла је за портал ЦАПИТАЛ да БиХ, као и све слабије развијене земље, у Европској унији очекује далеко јача финансијска помоћ, убрзани развој и боље инвестиције, што је на својој кожи најбоље осјетила Хрватска.

“Када из БиХ пређете границу и уђете у Хрватску, одмах видите да сте ушли у земљу која је сад много развијенија. Осим интеграције у велико европско тржиште, које додуше захтјева и квалитет и конкурентност, уласком у ЕУ улазите у свијет иновација, инвестиција и супер окружења за амбициозне који се желе развијати. Тржиште ЕУ је веће, јефтиније, укида непотребну документацију, поједностављује процедуре, али и ви морате да радите на томе, да нешто понудите“, каже Шело Шабић.

Објашњава да европска заједница након уласка помаже много више мање развијеним државама преко кохезионих структурних фондова. Све то ради се, да би неразвијене чланице стигле остале. То се финансира из Европског фонда за отпорност из којег је и Хрватска.

Понашање БиХ и њене подјеле се тешко уклапају у концепт ЕУ

“ЕУ даје новац својих пореских обвезника мање развијеним земљама чланицама да би инвестирале у инфраструктуру и развој. Хрватска је тако изградила фамозни Пељешки мост, а да није била ЕУ, никад га не би изградила, апсолутно никада. Повучени су силни милиони на конто слабе развијености. Тако смо градили и обновили и болнице. Да видите како изгледају, да се изразим народски, “као свемирски бродови”. Ништа то не бисмо завршили да није било помоћи ЕУ“, каже Шело Шабић.

Понашање БиХ и њене подјеле на свим нивоима се тешко уклапају у концепт ЕУ, истиче посебно зато што је на сваком нивоу изложена блокадама, што успорава процесе. Каже да у ЕУ постоји жеља да БиХ постане нормална држава, да њени грађани виде свјетлију будућност и остану у својој држави, да препознају богатство које имају и не одлазе трбухом за крухом и празне подручје.

“Нејасно ми је да те странке у БиХ које егзистирају на подјелама, стварању непријатеља, оживљавању прошлости и без одговорности, упорно опстају. Да ли је друштво толико затворено да не може да пробије њихове окове? Ако је тако, онда не знам како ће функционисати у ЕУ која има далеко више разлика, како ће промијенити Устав и законе, основати нове институције и доказати да спроводи ЕУ политике. У овом дијелу Европе ми сви говоримо исти језик, исто изгледамо, иста нам је традиција и култура, а мале разлике. Тако нас и странци препознају. Како ћемо ући у европски колектив гдје су разлике далеко веће и наћи своје мјесто“, пита Шело Шабић.

Директорка Дирекције за европске интеграције Елвира Хабота каже да чланство доноси много предности које морају бити резултат напорног рада институција ЕУ и држава чланица.

“Једна од предности које чланство у ЕУ носи је отварање неограниченог приступа унутрашњем тржишту ЕУ које броји скоро пола милијарде потрошача. Колико нашој привреди значи ово тржиште најбоље говори податак да се у 2023. години од укупне робне размјене БиХ са свијетом, на ЕУ односило више од 64 одсто.

Грађани ће имати и друге предности, на примјер, да се настане и раде гдје желе без радне или боравишне дозволе, путују унутар заједнице без пасоша уз признавање здравственог осигурања и возачке дозволе, затим студенти могу да приступе свим универзитетима под једнаким условима, а укидају се трошкови роминга и накнада за трансфере у еврима“, каже Хабота.

Битна ставка користи од чланства за све сегменте друштва је приступ структурним и инвестицијским фондовима, а чија је вриједност нпр. у периоду 2021 – 2027. година преко 350 милијарди евра. Колики утицај финансијска и техничка подршка ЕУ има можемо видјети кроз примјер Инструмента претприступне помоћи (ИПА ИИИ) чија је БиХ корисница, а који је по свом буџету од 14,2 милијарди евра у сврху подршке реформама, ограничен у односу на фондове који се отварају држави чланици.

Што је већа политичка подршка процесу, брже испуњавају обавезе на европском путу

Једно од правила у приступним преговорима јесте да држава кандидат мора преузети и спровести прописе ЕУ односно испунити услове до уласка у ЕУ, а трајање преговора зависи од државе до државе и искуства су различита.

“Хрватска је преговарала скоро шест година, Србија је у преговорима већ деценију, а Црна Гора и више од тога. Пред давање зеленог свјетла за отварање преговора са БиХ имали смо прилику чути оцјене из Брисела да су бх. власти у нешто више од годину дана рада направиле више него цијелу протеклу деценију. То најбоље говори да што је већа и конкретнија политичка подршка процесу, то се брже испуњавају обавезе на европском путу, а тиме брже долазимо и до резултата као и конкретних бенефита за грађане“, каже Хабота.

Портпарол Делегације ЕУ и Канцеларије специјалног представника ЕУ у БиХ Фердинанд Коениг каже да је остварен напредак у претходним мјесецима, укључујући и усвајање закона који се односе на интегритет правосуђа, борбу против прања новца и спречавања сукоба интереса. Власти БиХ, каже, показале су да могу постићи резултате када постоји политичка воља за заједнички рад.

“БиХ већ ужива неке од погодности европских интеграција, укључујући ниже накнаде за мобилни роаминг за потрошаче док путују, те приступ програмима вриједним више милијарди евра као што су Ерасмус+, Креативна Европа, Хоризон Европа и Дигитална Европа. Ипак, као чланица ЕУ, БиХ би остваривала још већа улагања из буџета ЕУ, а грађани БиХ уживали пуна права држављанства ЕУ. Зато ће морати у потпуности усвојити скуп заједничких права и обавеза који чине корпус права ЕУ, познат као „ацqуис цоммунаутаире“ или правна стечевина“, објашњава Коениг.

Може се очекивати ​​да ће то потрајати неколико година, али проширење је процес који се темељи на заслугама и динамика кретања кроз процес приступања зависи од политичке воље и напретка земље у усклађивању са законодавством и стандардима. За то вртијеме, ЕУ ће пружати финансијску, административну и техничку подршку.

Након добијања зеленог свјетла за преговоре о приступању, а да би прешла у наредну фазу у процесу приступања ЕУ, БиХ мора испунити релевантне кораке из препоруке Комисије из октобра 2022. године и усвојити четири најважнија закона, и то о судовима,  о Високом судском и тужилачком савјету, о заштити личних података и о контроли границе.

“БиХ ће морати именовати и главног преговарача и израдити Национални програм за усвајање правне стечевине и тако даље. Када БиХ испуни потребне кораке и када Европско вијеће усвоји преговарачки оквир који припреми Европска комисија, моћи ће се одржати прва Међувладина конференција која ће формално отворити преговоре о приступању“, каже Коениг.

Реформе у оквиру процеса преговора о приступању ЕУ ће саме по себи довести до унапређења квалитета живота људи у БиХ, због чега позивају надлежне да предузму релевантне кораке за напредак и прелазак у наредну фазу процеса приступања ЕУ.

(Цапитал) Фото: Делегација ЕУ у БиХ