Студенти: Нови пол. пајаци или носиоци промјена?

Високо образовање представља кључни фактор за развој сваког друштва. У каквом је стању домаће високо образовање, с каквим се проблемима суочава и има ли помака напријед? 

Чињеница је да су најразвијеније земље свијета вјековима улагале у образовне системе, како би произвеле генерације младих људи који су точак историје гурали ка напријед. Стицање дипломе не може бити само обична формалност, која ће младим људима омогућити долазак на радно мјесто које захтјева диплому, сматра социолог Мирјана Чеко. 

"Наши универзитети се суочавају са бројним проблемима, као што је недостатак адекватне инфраструктуре, застарјели наставни планови и програми, недостатак практичних искустава за студенте. Све то као резултат даје дипломце који нису адекватно обучени и спремни за улазак на тржиште рада, што даље доводи до повећања стопе незапослености међу младима, што доводи и то губитка вјере у образовање уопште“, каже Чеко.  

Континуитет декаденције у високом образовању није забиљежен само на простору БиХ и региона, већ је то општи феномен о коме говоре највећи ауторитети друштвених наука. Ипак, свјело није угашено и постоје млади људи који од вредновања знања, слободе и правде нису одустали, каже професор на бањалучком Универзитету Ђорђе Вуковић. 

„Ја кажем увијек онима који сумњају у будућност нашег друштва да дођу и упознају моје студенте, како се понашају, шта раде и како дјелују. Наравно да младим људима окруженим негативним афирмацијама у друштву, катастрофалним порукама да не буду насмијани, храбри, ведри, него поданици или пајаци друштвеног амбијанта, обесхрабљујуће дјелује ведрина и оштрина коју мора у њихов поглед да унесе друштвена наука.

Дакле, да их учини још одговорнијим, па и несрећнијим када погледају шта се дешава око нас“, објашњава Вуковић.

И поред свих проблема са којима се суочава систем високог образовања, постоје и позитивни примјери. Има и оних који размишљају о томе шта будућим бруцошима може обезбједити посао на тржишту рада. Природно-математички факултет у Бањалуци, поред постојећих, уведо је и два нова програма, географски-информациони системи и туризмологија.

Колико је Природно-аматематички факултет битан за једно друштво и његов економски развој, свједочи нам студент четврте године Александар Ћургуз.  

„Хемија и физика су основ многих индустрија, било војне, прехрамбене или дрвне, све оне требају хемичара, физичара или стручњака неке друге природне науке“, каже Ћургуз. 

Све новине на Универзитету у Бањој Луци уводе се због повећања квалиетата студирања, каже портпарол Универзитета у Бањој Луци Дарио Станковић.     

„Све што радимо, радимо у корист студената и запослених, како бисмо створили што боље услове студирања и да Универзитет у Бањој Луци буде што бољи и привлачнији“, каже Станковић.

Без образовања до развоја друштва и економије не може доћи, сагласни су наши саговорници и зато је потребно, кажу, превазићи све изазове, како би студенти имали одговарајуће услове за образовање и професионално остваривање на овим просторима. 

(БН) Фото: БН