Ле Монде дипломатиqуе открива: Литијум из БиХ стратешки интерес ЕУ, каква је улога Шмита!?

Европска унија има велики стратешки интерес у Босни и Херцеговини због великих налазишта минерала и метала који би јој помогли у њеној ‘зеленој’ транзицији, а међународне компаније искориштавају комплексну државну структуру како би црпиле те материјале али и тиме штетиле локалном становништву и околину, наводи се у тексту за Ле Монде.

Наводи се да је пројекат ископавања литија у Републици Српској дошао “као наручен” обзиром на финансијске потешкоће у којима се налази Република Српска, али да, обзиром на неријешено питање државне имовине, ове компаније дјелују на “правно несигурном терену”.

Након што су извршена геолошка истраживања, утврђено је да се на Мајевици налазе драгоцјени минерали и метали.

У јесен 2022. године сазнало се да је швајцарска компанија Арцоре АГ открила приликом тајних пробних бушења на планини Мајевици велико налазиште литија, као и магнезија, калија и бора.

Стратешки интерес ЕУ

Мајевица планинско подручје чији највиши врх досеже 916 метара, претежно је обрасло листопадним дрвећем и дом је бројним врстама животиња.

Ле Монде Димпломатиqуе објашњава да минерали са тог подручја спадају у стратешки важне ресурсе за које Европска унија жели да смањи своју зависност од трећих земаља, посебно од Кине која располаже највећим свјетским налазиштима ријетких земних метала и највећи је извозник литија, који се до сада углавном ископавао из сланих језера Латинске Америке.

Као глобални предводник, ЕУ жели до 2050. године прећи са фосилних горива на обновљиве изворе енергије. Међутим, за изградњу електричних возила, пунионица, вјетроелектрана и фотонапонских система још увијек су потребне сировине попут олова, бора, бакра, кобалта, никла, цинка и литија.

У том процесу жели учестовати Арцоре АГ који има велике планове. У саопштењу за медије из новембра 2023. године, ова фирма је најавила стратешко партнерство с канадско-њемачком твртком “Роцк Тецх Литхиум”, која је специјализована за производњу литијева хидроксида и гради постројење за конвертовање у бранденбуршком Губену.

У овој рафинерији, литиј фирме Арцоре претвараће се у литијев хидроксид, који је потребан за производњу аутомобилских батерија.

Ово се сматра једним од кључних пројеката њемачке енергетске и прометне транзиције. За изградњу творнице у Бранденбургу, Роцк Тецх Литхиум је затражио 200 милиона еура из савезних и покрајинских будзета.

Међутим, о томе још није донесена одлука, пише Ле Монде.

Додаје се да је наводно концерн Мерцедес-Бенз спреман купити калијев хидроксид из планиране рафинерије Роцк Тецх Литхиума и годишње производити до 150.000 аутомобилских батерија. То је посао вриједан двије милијарде долара који и те како привлачи пажњу индустрије.

Роцк Тецх Литхиум се на својој интернетској страници представља као чиста технолошка фирма која би сировине углавном добављала из рудника у Канади. Међутим, показало се да би могло проћи још неколико година прије него што литиј доиста стигне из иностранства у Губен.

“Због тога се појавила Арцоре АГ и понудила да драгоцјени материјал доведе из ближе околине. Све то треба, наравно, провести према најстрожим стандардима, транспарентно, одрживо, еколошки и социјално одговорно – и то дуж цијелог ланца производње, укључујући и у мјесту Лопаре”, наводи Ле Монде.

Међутим, Адријана Пекић из удружења “Чувари Мајевице”, сматра да “то није вриједно ни папира на којем је написано”.

Она наводи да не постоји никаква транспарентност, те да је становништво тек недавно из медија сазнало да су проведена пробна бушења. Такође тврди да се не поштују закони.

“Овдје се рачуна само профит неколико појединаца“, рекла је она.

Ле Монде наводи да је контактирао Матхиаса Сцхмида, предсједника управног одбора Арцоре АГ, но да он није био вољан дати интервју те да је на питања одговарао само путем е-маила.

Кристијан Шмит, је навео да је у БиХ могуће проводити еколошки и социјално прихватљиву рударску дјелатност и да се цијели пројект проводи према прописима и законима локалних власти и државе Босне и Херцеговине.

“На упит како ће то ићи у једној од најкорумпиранијих земаља у Еуропи под режимом који је на америчкој листи санкција, Шмит није одговорио”.

Ле Монде је упитао и Раду Савића, градоначелник Лопара, на чијој општини се налази планина Мајевица, да ли је издата дозвола за Арцоре Улагања, подружницу Арцоре АГ са сједиштем у Бањалуци, за истражне бушотине у његовој општини.

“Никада! Никада ми нису поднесени захтјеви. Никада нас та фирма није на било који начин укључила у своје планове“, одговорио је он љутито.

Савић је објаснио да се одлуке доносе се на другом мјесту.

“Један човјек се за све пита у Републици Српској”

“У Републици Српској, посебно један човјек све диктира: Предсједник РС Милорад Додик”, пише Ле Монде, наводећи да он влада  већ 18 година.

Даље наводи да је Њемачка због Додикове политике прошле године зауставила четири инфраструктурна пројекта у Републици Српској у вриједности од 105 милиона евра, те да су Сједињене Америчке Државе већ прије неколико година увеле санкције њему и његовим најближим сурадницима.

Прошлог марта је Вашингтон још једном пооштрио тај приступ: Канцеларија за контролу имовине странаца (ОФАЦ) ставио је Додика и његове сљедбенике на попис санкционисаних особа, што је резултирало затварањем свих њихових приватних и пословних рачуна у Босни и Херцеговини.

“Посао с литијем у Лопарама долази као наручен, јер би РС свака инвестиција била од користи. А управо овај пројект обећава милионске добитке”, пише Хусић.

Он даље наводи да је Петар Ђокић, Додиков министар индустрије, рударства и енергије и његов дугогодишњи сурадник, “такође био умијешан у бројне корупцијске афере”.

Наиме, 2007. године је Ђокић је осуђен на три мјесеца затвора због преваре Телекома РС. Ле Монде такође наводи да су га 2020. године тужиоци покушали довести пред лице правде због бројних повреда прописа о заштити околине.

Ле Монде наводи: “У периоду од шест година, он је допустио изградњу малих хидроелектрана не узимајући у обзир законске одредбе. Резултат су уништена корита ријека, посјечене шумске површине и смањење локалне водоснадбијевања”.

“И то су, ваља напоменути, представници земље у којој би се пројект у Лопарама требао остварити према правним прописима Републике Српске и Босне и Херцеговине, како је то рекао предсједник управе Арцореа Матхиас Сцхмид”, истиче Ле Монде.

“Људи страхују за своју егзистенцију”

Према процјенама Арцореа, у планираном рударском подручју на планини Мајевици, на површини од око 25 квадратних километара, налази се 1,5 милиона тона литијевог карбоната, 14 милиона тона борне киселине, 35 милиона тона калија и 94 милиона тона магнезијевог сулфата.

Минерални налази требали би се према плановима Арцореа експлоатисати површинским копањем током 50 година.

Када су становници Лопара у септембру 2023. сазнали за те планове, након неколико седмица се организовао локални отпор којем се придружило око 13.000 становника. На састанку грађана крајем фебруара локални политичари обећали су да се овдје неће отварати рудник литија.

Заједно с општином Челић, удаљеном 20 километара на југоисточној страни Мајевице у Федерацији Босне и Херцеговине, грађани су саставили петицију против рударског пројекта и предали је Народној Скупштини РС.

Додик је коментарисао тај отпор, наводећи да би пројекат представљао велику прилику за цијелу регију, те да би се створила радна мјеста и да неће представљати никакву опасност за околину.

“Па ако то каже Додик, онда мора да је тако“, рекао је саркастичним тоном Адмир Хрустановић, градоначелник Челића.

“Људи овдје заиста страхују за своју егзистенцију. Боје се да ће се токсичне твари из рудника литија преко ријеке Гњице, која се провлачи кроз планину Мајевицу, испустити у ријеку Шибошницу и тиме угрозити водоопскрбу наше заједнице. Сва наша пољопривредна земљишта би била угрожена“, рекао је он.

Ле Монде  пише да није чудо што су људи узнемирени, те да медији већ мјесецима извјештавају о масовном уништавању околине због рудника у малом граду Варешу, у ФБиХ.

Овдје је британска корпорација Адриатиц Металс осигурала права на ископавање и тражи сребро, злато, олово, цинк, бакар и антимонске руде. Процјењује се да се тамо налази 22,5 милиона тона метала, у којима ЕУ такођер има стратешки интерес.

Даље наводи да се становници подручја жале на превисоку концентрацију тешких метала у води за пиће и масовно уништавање околиша због сјече шума.

“То не желимо имати овдје“, каже Хрустановић и вјерује да ће се становници сигурно побунити, иако добро знају колико су моћни њихови противници.

“Ако треба, блокираћемо транспортне путеве за литиј кроз нашу општину“, рекао је он.

Хрустановић је навео да за цијелу регију Мајевице постоје сасвим други планови.

Ле Монде објашњава да двије претежно српске и три претежно бошњачке општине, које су се некада међусобно сукобљавале, већ четири године заједно раде на пројекту “Виа Мајевица”.

План је да подручје буде потпуно деминирано како би се отворило за туризам. Планирају се бициклистичке и пјешачке стазе.

Пројект такође подржава Њемачки савезни парламент с девет милиона евра.

“С једне стране, дакле, добивамо подршку од држава ЕУ-а да сачувамо нетакнуту околину, с друге стране, ЕУ има интерес да истовремено на истом мјесту обавља рударске послове. То се ипак протурјечи“, каже Хрустановић.

“Стране компаније дјелују на правно несигурном терену”

Ле Монде наводи да у данашњој Босни и Херцеговини то, међутим, није једини парадокс, те да “комплексна структура послијератног периода у овој малој држави с готово 3,4 милиона становника обилује парадоксима”.

“За компанију попут Арцореа, међутим, то је заправо од користи”, истиче он.

Затим објашњава структуру БиХ која је успостављена Дејтонским мировним споразумом, а по којој ентиети имају висок степен аутономије.

Како би се осигурало да се обје стране придржавају мировног споразума, створена је позиција Високог представника који има широка овлаштења, те може доносити законе и прописе којих су се сви обавезни придржавати.

Од августа 2021. ту дужност обавља политичар ЦСУ-а Кристијан Шмит. Овај њемачки држављанин има велику одговорност и, како наводи Ле Монде, “игра кључну улогу када је у питању додјела права на експлоатацију рудних ресурса”.

“Од краја рата у БиХ, траје спор око тога коме припада земљиште у држави, ентитетима или цјелокупној држави? Као насљедница социјалистичке југославенске републике Босне и Херцеговине, држава која је призната 1992. године је власник земљишта. Међутим, Дејтонски споразум не регулше експлицитно који државни нивои могу располагати земљиштем на који начин”, наводи Ле Монде, те додаје да посебно Република Српске инсистира да је земљиште на тој територији власништво РС.

Он објашњава да је 2005. године бивши високи представник Педи Ешдаун издао привремену забрану директног или индиректног располагања државним власништвом, док се не постигне коначни договор, што је одлука коју Додик и даље игнорише, те понавља пријетње сецесијом ако би се питање власништва над земљиштем рјешило на начин који му не одговара.

“Дакле, стране компаније дјелују на правно несигурном терену”, пише он, наводећи да је због тога влада Федерације БиХ у новембру 2023. године упутила захтјев за право власништва Високом представнику, јер су планирали додијелити рударску концесију Адриатиц Металсу у Варешу.

“Шмитова контроверзна интерпретација”

Ле Монде сматра да је Шмит имао “веома контроверзну” интерпретацију одлуке свог претходника Ешдауна.

Према мишљењу Високог представника, ако влада привремено додјељује кориштење земљишта и имовине неком предузећу, питање власништва се не дотиче.

“Тиме би и Арцоре у РС била правно заштићена. Јер оно што је у Федерацији законито, у Републици Српској може бити прихватљиво”, пише Ле Монде.

“Занимљив детаљ је да је ЦДУ-ов посланик у Бундестагу и адвокат Петер Беyер постао члан одбора Арцореа у априлу 2023. године. Беyер се годинама бави политичким приликама на Западном Балкану и члан је Управног одбора Њемачког Атлантског друштва, чији је предсједник Шмит. Дакле, познају се”, истиче он.

Додаје да Беyер није желио одговарати на упите на ту тему.

“Политички, ангажман господина Беyера оставља горак укус, када његов пријатељ Кристиан Шмит у исто вријеме игра кључну улогу у правним оквирима рударских пројеката“, коментарисао је стручњак Бодо Wебер из Демократског политичког вијећа (Демоцратизатион Полицy Цоунцил).

А стручњак Мухарем Церо, који је у послијератним годинама био одговоран за израду регистра власништва и годинама се бави овом темом, објашњава да су “посљедице одлука о рударству у овој земљи много шире него другдје“.

Он наводи да се у рату у БиХ такође радио о земљишту.

Церо сматра Шмитов приступ питању кориштења земљишта “плитком измишљотином”.

“Само кориштење земљишта значи да корисник мора вратити земљиште власнику у истом стању у којем га је примио. У Варешу се ради о државној шуми која је још за вријеме југословенских времена декларисана као таква“, наводи Церо.

“Међутим, Адриатиц Металс сјече дрвеће и црпи ресурсе из земље. То није привремено кориштење шуме. Овдје се мијења начин кориштења јавног добра, чиме се дотичу питања власништва о којима може одлучити само централна држава“, истиче он.

Због тога се Шмитова одлука такође оспорава пред Уставним судом Босне и Херцеговине. Јер промјена намјене државне имовине не може бити одлука ни једног ентитета.

Остаје нејасно када ће бити донесена пресуда по овом питању. Ле Монде објашњава да је, под притиском Додика, један од судија који долази из РС, дао оставку, те да Додик блокира именовање даљњих судија из ентитета.

“Ове околности, наравно, познате су и корпорацијама и Високом представнику”, наводи Ле Монде.

“Западне државе вјерују да је њихова зелена трансформација вриједнија од наших живота”

И у Тузли је пројект Лопаре високоактуелна тема. Универзитетски град смјештен је на југозападном подножју планине Мајевица на територији ФБиХ. Тихомир Кнежичек овдје предаје геологију и рударство.

“Без рударства и експлоатације соли, овог града не би било“, каже он, те истиче да је рударство у његовом граду омогућило људима рад и просперитет и додаје, “како бих могао бити против таквих пројеката?“.

Кнежичек објашњава како би се могла извести еколошки прихватљива експлоатација, наводећи да би за то требало изградити затворене системе како би се спријечила контаминација воде и околног подручја.

“Међутим, ове технологије су врло скупе. И наравно, најгори могући сценариј би био ако би рударска компанија једноставно пустила воду у земљу“, наводи он.

У сусједној Србији, аустралијско-британска рударска компанија Рио Тинто прије неколико година наишла је на налазиште литијума у близини града Лозница. Према изјавама геолога, ријеч је о истој руди као у Лопарама.

Само неколико улица даље од факултета у Тузли налази се канцеларија “Картон Револуције”, невладине организације која се бори против корупције у земљи.

“Пријети нам рудник литијума у непосредној близини насељеног подручја. У кругу Мајевице живи око 400.000 људи“, рекао је Ади Селман из ове организације.

“Поготово не могу схватити да западне државе очито вјерују да је њихова зелена трансформација вриједнија од наших живота и наше природе овдје“, каже он.

Наводи да је међународним корпорацијама могуће тако лако остварити своје интересе у БиХ управо зато што међу становништвом не постоји велика свијест о овој теми.

Селман сматра да политичари подстичу национализам етничких група како би скренули пажњу са својих коруптивних послова.

Тренутно, Роцк Тецх Литхиум наводи да је постигнут договор о испоруци с кинеском компанијом Ц&Д Логистицс од 2025. године. Тиме би осигурали приступ битним сировинама за рад погона у Губену. Међутим, остаје нејасно одакле тачно долази литијум.

Мерцедес-Бенз се у међувремену дистанцирао од рударског пројекта у Лопарама. Писмено су саопштили да не постоје никакве везе између планова експлоатације и односа корпорације с компанијом Роцк Тецх Литхиум.

Ле Монде наводи да се Адријана Пекић само благо насмијала када је сазнала ову вијест и да му је показала писмо које је добила од адвоката Арцоре Улагања, те да пријете јој тужбом за клевету.

“Наводе да штетим пословању и да бих могла бити тужена на накнаду штете“, рекла је.

Ле Монде пише да је Додикова странка у НСРС донијела закон о страним агентима.

“За нас је све теже борити се против литијумског пројекта, то ме заиста плаши“, каже Пекић.

“Али не могу одустати”, додала је.

(Н1/ Ле Монде) Фото: Н1