Којим арсеналом оружја располажу Израел и Иран?

Кључа на Блиском истоку, регион је на ивици ескалације. Када је у питању најубојитије оружје Израелских одбрамбених снага (ИДФ) до је годишњи буџет од око 23,6 милијарди долара и већи је буџета армија Египта, Ирана, Либана и Јордана заједно.

Свијет 15.04.2024 | 21:53

Иран има највећи арсенал балистичких ракета и беспилотних летелица на Блиском истоку, укључујући крстареће и противбродске ракете, као и балистичке ракете кратког и средњег домета, које могу да погоде погодити било коју мету на Блиском истоку, укључујући Израел.

Иран такође има велику залиху беспилотних летелица с дометом од 2.000 до 2.500 километара, које могу да лете ниско како би избегле откривање.

Беспилотне летелице типа "шахид 136", познате и као камиказе или дронови самоубице, имају јединствене карактеристике, што их чини и исплативим и смртоносним оружјем. Овај дрон има домет од 2.500 километара и може да носи малу бојеву главу од 40 килограма, која експлодира при удару.

Има способност аутономног летења до 12 сати и самоуништења након удара, што је чини посебно ефикасном у гађању статичних циљева попут војних објеката и зграда. Могу се лансирати појединачно или као рој с камиона лансера. Нису јако брзи (180 км/х), али могу да лете на врло малој висини (60 метара), што отежава радарским системима да их открију.

Постоје разне варијанте ових дронова, свака са својим спецификацијама и могућностима. Међутим, имају одређене карактеристике које су им готово свима заједничке. Сви су опремљени камерама и сензорима како би прикупљали обавештајне податке и пратили активности на терену.

Многи су дизајнирани тако да остану у ваздуху током дужег периода и могу да носе и испаљују оружје, попут ракета ваздух-земља или бомби.

Борбени дрон "Мохајер-6" ирански је пандан турском "Бајрактару ТБ-3", али је нешто је краћи и има мањи распон крила. Првенствено је замишљен за извиђање на фронту, али може да носи и до четири навођене бомбе, укупне тежине до 150 килограма.

Иран се у августу похвалио и напредном беспилотном летелицом домаће производње под називом "Мохајер-10" с оперативним дометом од 2.000 км, могућношћу летења до 24 сата и носивошћу до 300 кг.

Девет типова пројектила који могу погоде Израел

У иранском војном арсеналу налази се најмање девет типова пројектила који могу да погоде Израел, наводи иранска новинска кућа ИРНА.

То укључује балистичке ракете средњег домета "Сејил-2", које могу летети брзином већом од 17.000 км/х и имају домет од 2.000 км, "Кхаибар" (позната и као "Кхоррамсхахр-4") с дометом од 2.000 км и с бојевом главом тешком 1.500 килограма, као и пројектил "Хај Qасем", који има домет од 1.400 км и носивост од 500 кг, а назван је по некадашњем команданту елитних иранских снага Ал Кудс, Касему Сулејманију, који је убијен у нападу америчке беспилотне летелице у Багдаду пре четири године.

Требало би издвојити и балистички пројектил "Емад", који има домет од око 1.700 км и прва је иранска прецизно вођена балистичка ракета земља-земља средњег домета, с могућношћу одвајања бојеве главе и контролом до краја путање. Балистички пројектил "Схахаб-3" има домет од 1.000 км кад је опремљен теретом од 1.200 кг односно 2.000 км без терета.

Заснива се на севернокорејској ракети "Нодонг-1", али је Иран употребио кинеску технологију навођења како би побољшао прецизност. Користи се за нападе на велике циљеве, попут градова.

Ракета "Кхеибар Схекан" балистичка је ракета средњег домета треће генерације којом управља Иранска револуционарна гасрда. Представљена је 2022., а има домет од 1.400 километара.

Балистичка ракета "Гхадр-110" побољшана је верзија пројектила "Схахаб-3", која може носити бојеву главу тежине до 1.000 кг. Иран производи и крстареће ракете "Павех", које имају домет до 1.650 км, и хиперсоничне ракете "Фаттах-2", које се састоје од комбинације хиперсоничних клизних возила и хиперсоничних крстарећих ракета. Имају домет од 1.500 до 1.800 километара.

Хиперсоничне ракете могу летети најмање пет пута брже од звука и на сложеној путањи, што их чини тешким за пресретање. Централна команда САД проценила је 2022. године да Иран у свом арсеналу има више од 3.000 балистичких пројектила.

Има ли Иран нуклеарно оружје?

Иран у свом војном арсеналу има и крстареће ракете као што су "Кх-55", које могу носити нуклеарно оружје, с дометом до 3.000 км, и напредну противбродску ракету "Кхалид Фарзх" с дометом од око 300 км, која може носити бојеву главу од 1.000 кг.

Упркос томе што Иран константно повећава своју производњу високо обогаћеног урана, амерички обавештајци процењују да Техеран тренутно нема нуклеарно оружје. С друге стране, Израел се сматра "непријављеном" нуклеарном силом која располаже нуклеарним оружјем.

Балистичким пројектилима испаљеним из Ирана треба отприлике 12 минута да дођу до Израела, крстарећим пројектилима два сата, а беспилотне летелице лансиране из Ирана путују око девет сати да достигну циљ.

Иран је у суботу увече испалио више од 300 балистичких пројектила, беспилотних летелица и крстарећих пројектила према Израелу у три таласа напада. У нападима је коришћено више од 120 балистичких пројектила, више од 30 крстарећих пројектила и око 170 дронова, пише Јутарњи лист.

Израелске оружане снаге обориле су 99 посто свих испаљених иранских дронова и пројектила захваљујући вишеслојној ПВО развијеној у сарадњи са САД, помоћи западних савезника који су обарали ракете и беспилотне летелице изнад Сирије, Јордана и Ирака, као и унапријед најављеној операцији која је пружила Израелцима и њиховим савезницима довољно времена да се припреме.

Тактика којом се Иран користио слична је тактици којом се Русија користи у нападима на Украјину, а укључује неколико таласа напада у којима се лансира комбинација балистичких и крстарећих пројектила уз дронове камиказе.

Техеран је такође искористио своје савезнике Хезболах и Хуте, који су истовремено нападали Израел, како би проценио делотворност различитих удара и надвладао америчку, британску и израелску одбану.

Израелски обрамбени систем

Израелски вишеслојни систем ПВО укључује Гвоздену куполу, Давидову праћку и системе "Стрела-2" и "Стрела-3", који су развијени у сарадњи са САД. Гвоздена купола је сустав специјализован за обарање ракета кратког домета. Пресрео је хиљаде ракета откад је активиран почетком прошле деценије, укључујући хиљаде пресретања током рата против Хамаса и Хезболаха. Израел тврди да има стопу успешности изнад 90 одсто.

Систем Давидова праћка намењен је за обарање пројектила средњег домета и такође може пресретати беспилотне летелице и тактичке балистичке пројектиле. Израел га редовно користи за обарање пројектила и дронова које Хезболах испаљује из Либанона. Системи "Стрела-2" и "Стрела-3" могу пресретати претње у домету до 1.500 односно до 3.000 километара, укључујући пројектиле наоружане нуклеарном бојевом главом.

Израел има и сустав Гвоздени сноп, који ласерским зрацима уништава дронове и ракете. Израел је навео да ће овај систем променити игру јер је много јефтинији за рад од постојећих ПВО система. Међутим, наводно још није у функцији. За обарање авиона и дронова Израел користи и америчк ракетни сустем Патриот.

С годишњим буџетом који премашује 20 милијарди долара и приступом најнапреднијој америчкој војној опреми, Израел контролише небо и већи део мора око своје територије. Верује се да Израел има десетине  нуклеарних бојевих, иако то никада није признао, и високософистициране беспилотне летелице, борбене авоине, тенкове, подморнице и артиљерију.

Израел је започео свој ракетни програм још 1960-их година у сурадњи с Француском, када је развила, тестирала и продала Израелу ракету "Јерицхо", која је постала оперативна 1970-их.

Овај пројектил има домет од 500 км и може носити нуклеарно и хемијско оружје. Средином 1970-их Израел је с Јужноафричком Републиком развио пројектил "Јерицхо 2". Реч је о балистичком пројектилу домета око 1.500 км.

Израел је извршио неколико тестова тог пројектила у Средоземном мору, при чему су неки од њих стигли до Крита, а неки су пали недалеко од Бенгазија у Либији.

Ракета "Јерицхо 3"
Крајем 1990-их Израел је почео са развојем тоделног интерконтиненталног пројектила "Јерицхо 3" домета до 15.500 км, с могућношћу да носи неколико нуклеарних и термонуклеарних бојевих глава снаге између 800 килотона до 12 мегатона, што је 650 пута већа снага од атомске бомбе коју су Сједињене Државе бациле на Хирошиму.

Процењује се да је пројектил постао оперативан 2008. Према тајном извештају Конгресу САД, пројектил даје Израелу могућност да изазове нуклеарну штету свим земљама Блиског истока, Африке, Еуропе, Азије, готово целе северне Америке и великим деловима Јужне Америке и Океаније.

Израел такође наводно развија следећу генерацију ракете "Јерицхо 4", чије ће могућности укључивати ношење распрскавајућих бојевих глава. Уз могућност ношења нуклеарних пројектила, Израел је опремио своју серију подморница "Долпхин" крстарећом ракетом названом "Попеyе Турбо СЛЦМ", која има домет од 1500 км и способна је да носи нуклеарну бојну главу.

Према америчким обавештајним изворима, Израел је 2000. године извео тестирање ове ракете у Индијском океану. Сврха пројектила је да се изврши противудар у случају да нека земља одлучи да изврши нуклеарни напад на Израел. Према страним публикацијама, свака подморница "Долпхин" има четири крстареће ракете "Попеyе Турбо СЛЦМ".

Осим тога, Израел развија нове ракете за подморнице "Долпхин" које укључују систем вертикалног лансирања. Пројектили који ће бити на новој подморници су балистички пројектили који се лансирају из подморнице у исто време кад и крстареће ракете.

Уз то, Израел поседује бомбе дугог домета за разбијање бункера, које могу погодити нека од иранских нуклеарних постројења, оштетити институције, терминале за гориво и парализиовати ирански извоз нафте нападом на луку Бандар Аббас.

Дрон који у ваздуху остаје 30 сати

Пројектили нису једина опција за напад дугог домета коју Израел има. Још од 1990-их има могућност далекометног напада из авиона. ИДФ има и арсенал дронова који укључује серије "Херон", "Хермес" и "Скyларк". Од тога треба издвојити дрон "Хермес 900", који има оперативни домет од 1.000 километара и може остати у ваyдуху више од 30 сати, а наоружан је прецизним пројектилима ваздух-земља за гађање циљева.

"Херон ТП" је стратешки УАВ који има домет од 1.000 км и максималну висину од око 14.000 метара. Може носити гориво и сензоре укупне тежине око 2,7 тона.

Његов повећани капацитет носивости омогућио је дизајнерима да интегришу елементе који му дају значајну предност пред противницима опремљеним напредним ПВО системима. То га чини најбољим за деловање у удаљеним подручјима као што су Иран, Судан и Јемен.

Израел производи и мање беспилотне летелице "Скyларк", које се углавном користе за надзор, шпијунажу и прикупљање информација.

Ирански врховни вођа Али Хаменеи издао је декрет 2008. године којим се ПВО изједначава с програмом балистичких пројектила и успостављају се јединствене снаге ПВО. Од тада се Техеран посветио противваздушној обрани у готово једнакој мери као и производњи нападачког оружја, али његови ПВО системи нису толико софистицирани као израелски.

У последњих неколико година Иран је удвостручио своје напоре да опреми Хезболах и друге регионалне савезнике напредним системима ПВО, па је раније ове године представио и два нова система ПВО. Противбалистички систем "Арман" има средњи домет и може идентификовати мете на 180 километара и уништити их на 120 километара. Систем може гађати шест мета истовремено.

Систем ПВО "Азаракхсх" може се монтирати на више типова возила, а користи радар, електро-оптички систем и термални систем за откривање и праћење мета.

Осим ових нових ПВО, Иран се у великој мери ослања на "Кхордад-15", модерну ПВО представљену 2019. године, која је слична америчком Патртиоту. Овај систем може истовремено да гађа до шест циљева величине борбеног млазњака из распона од 120 километара.

(Телеграф.рс) Фото-колаж: Профимедиа Миддле Еаст Имагес/АБАЦА/Абаца Пресс / Менахем КАХАНА/АФП