БиХ назадовала у темељним људским правима, води се као "дјелимично слободна земља"

Босна и Херцеговина је у протеклој години назадовала по питањима темељних слобода и основних људских права, а глобално се стање темељних права погоршало највише у протеклих десет година, наведено је у најновијем извјештају невладине организације за људска права "Фреедом Хоусе" из Вашингтона.

Босна и Херцеговина 13.04.2024 | 10:48

Према њиховим подацима, БиХ је назадовала за десет поена, и у регистру ове организације води се као дјелимично слободна земља. "Фреедом Хоусе" има три категорије земаља, а поред дјелимично слободних земаља имају категорије слободних и неслободних земаља. У региону једино је Србија, која је такође означена као дјелимично слободна, назадовала више од БиХ, и то за 20 процентних поена.

Детаљан извјештај за БиХ до закључивања овог броја није објављен, па не знамо који фактори су довели до смањења нивоа слобода у БиХ, али се може претпоставити да је дио њихових закључака заснован на поновној криминализацији клевете у Републици Српској, као и закону о "страним агентима", за који се такође очекује да би ускоро могао бити усвојен у Народној скупштини Републике Српске.

Од максималних стотину поена, БиХ на ранг-листи ове организације је на 51 поену, с тим да су политичка права оцијењена оцјеном 17 од максималних 40 поена, док је у погледу грађанских слобода БиХ освојила 34 од укупно могућих 60 поена.

У прошлогодишњем извјештају оцијењено је да је БиХ имала релативно поштене изборе, али уз изборне нерегуларности, дјелимичну медијску пристрасност и "етничку сегрегацију", како је описан дејтонски модел функционисања БиХ. Критиковали су потез високог представника Кристијана Шмита којег у Републици Српској не признају да наметне измјене Изборног закона БиХ, за које тврде да фаворизују "националистички ХДЗ". Напредак на европском путу описују геополитичким околностима, а мање као резултат домаћих реформи.

Дениса Бећировића, бошњачког члана Предсједништва, описали су као кандидата који је побиједио "националистичку СДА", а Жељка Комшића, хрватског члана Предсједништва БиХ, описују као "мултиетнички опредијељеног политичара" који је побиједио "националистичку" кандидаткињу ХДЗ БиХ Борјану Кришто.

Милорада Додика, предсједника Републике Српске, описали су као политичара на челу "сецесионистичке" странке СНСД и навели су наводе о изборним нерегуларностима на протеклим изборима, због чега је Централна изборна комисија БиХ спровела поновно бројање гласова за позицију предсједника Српске.

"Додикова побједа потврђена је у пребројавању и именован је предсједником у октобру, али проналазак нелегалних листића отвара низ питања о интегритету изборног процеса у БиХ", наводе они.

У овој организацији тврде да је током протеклих годину дана у цијелом свијету дошло до значајног пада људских права и слобода, највише се осврћући на Нагорно-Карабах, провинцију у саставу Азербејџана коју је ова земља освојила прошле године, што је резултирало прогоном Јермена који су живјели на том простору. Остале жаришне тачке у свијету су, како је наглашено, руска инвазија на Украјину, сукоб Израела и Хамаса, као и грађански рат у Мијанмару и сукоби ривалских фракција у Судану. Међу 20 земаља у свијету у којима је дошло до највећег слабљења људских права су и Србија и Израел, а Нагорно-Карабах је далеко на првом мјесту у односу на остале земље.

Највећи фокус ове године је на слободним изборима, а истичу да је у више од 20 земаља дошло до пуних или дјелимичних манипулација изборним системом, од спречавања кандидата опозиције да се појаве на листићима, мијењања изборних правила непосредно прије избора, преко злоупотребе државних и јавних ресурса, па до спречавања побједника да преузме функцију и пријетњи или мијешања у изборе других земаља.

Поштеђене критике нису остале ни САД, за које је речено да узнемиравање и застрашивање политичара, изборних званичника и судија представља озбиљан ризик за спровођење предстојећих новембарских предсједничких избора, подсјећајући и на напад на зграду федералног Конгреса након што је Доналд Трамп, бивши предсједник, изгубио изборе.

"Пријетња насиљем може имати далекосежне штетне посљедице и потенцијално може ослабити поштовање изборних правила, док спровођење насиља кошта људске животе", наводе они. Посебно су забринути подјелама у тој земљи, а долази и до преиспитивања фундаменталних демократских институција.

(Независне) Фото: Илустрација/ стоцк адобе