Страних кредитора нема, власт новац тражи на све стране

Како се политичка криза у Републици Српској продубљује, тако је све неизвјеснија и економска ситуација. Страних кредитора, који су најављени још крајем прошле године нема ни на видику, а све финансијске институције затварају врата. Стиже и званична опомена од ММФ-а да је Српска на рубу провалије, јер буџет се празни, а пара нема.

Санкције, опасан терен по коме банкарски сектор не жели да хода, стопирале су изгледа и остале трансакције које се односе на задужења – како на домаћем тако и на страном тржишту. Иако су још крајем прошле године најављени страни кредитори који ће бити сламка спаса за Републику Српску, нема им ни трага ни гласа.

„Ми идемо на друга тржишта, вјероватно знате и која су. Немамо још тога ко ће нам обезбиједити та средства, имамо три понуде, па ћемо видјети која је најповољнија и то ће се врло брзо завршити“, најавила је Зора Видовић, министар финансија Републике Српске, у децембру прошле године.

Слично обећање недавно је дао и Радован Вишковић пред камером БН телевизије.

„Што се тиче страних кредитора, знам да сте сви јако радознали, али морате бити мало стрпљиви. Имамо стране инвеститоре, имамо завршене све процедуре. Али нећете сазнати ни ко су ни одакле су, све док посао не буде завршен. - Када бисмо то могли очекивати? - Када све буде завршено, кад ја нисам нестрпљив немојте ни ви, ми све обавезе измирујемо на вријеме", рекао је Вишковић 15. марта ове године.

Република Српска мора да нађе стране кредиторе, с обзиром да буџет за ову годину предвиђа задужење од око 800 милиона марака на иностраном тржишту. Намеће се логично питање – гдје се то Српска намјерава задужити?

Да су сумњива посла у питању, недавно је званично потврдио и ММФ, који је такође обавјештен да Република Српска планира значајно спољно задуживање, али да то финансирање није јасно идентификовано.

„Атрактивност камате од 6 одсто која је дефинисана Законом плус еурибор уколико буде на страном тржишту је атрактивна, прије бих рекао шпекулативна. Али оно што је битно, јесте да пријатеље не треба тражити на другом континенту, већ у свом сусједству. С регионом треба сарађивати, а не супротстављати се и дизати тензије“, поручује Зоран Павловић.

Када се ради о буџету Републике Српске, ММФ је јасно рекао да Република Српска има израженије потребе за финансирањем, посебно од прошле године, због дефицита и доспијећа ранијих кредитних обавеза. Али стопе којим је Српска кренула не воде у добром смјеру.

Из Међународног монетарног фонда инсистирају на смањењу јавне потрошње, с посебним освртом на повећање минималне плате која је имала нагли скок у Републици Српској, што се неповољно одразило на цијене.

ММФ је најповољнија финансијска институција и има услове које одговарају грађанима, али не очигледно и представницима власти, јер је фокус на правној држави, објашњавају економисти.

„Упозорење или опомена Међународног монетарног фонда се мора озбиљно схватити. Суштина цијеле приче је да ММФ прати све земље, и по том основу даје све процјене, и те оцјене су јако значајне за оне који желе да сарађују са неком државом, у овом случају ентитетом", сматра Павловић.

Економсити објашњавају да се коло среће окренуло, те да би Република Српска сада радо прихватила и донедавно омражене аранжмане са ММФ-ом.

„Степен задужености Републике Српске је на нивоу који постаје неодржив и да је све теже пронаћи изворе финансирања, чак и по неповољним условима, због чега су власти РС почеле недавно опет говорити о могућем новом аранжману са ММФ-ом и чини се да су све склонији тој идеји“, каже економиста Игор Гавран.

Највјероватније ће све и остати на идеји, с обзиром на то да Међународни монетарни фонд склапа уговоре са цијелом државом, односносно Босном и Херцеговином, а Федерација БиХ није заинтересована за било какве нове аранжмане са ММФ-ом, јер су у доста повољнијој финансијској ситуацији.

Лутање Републике Српске по финансијским тунелима, у потрази за парама, личи на лавиринт, а излаз се за сада не назире.

(БН)  Фото: БН