Грађани плаћају цех америчких санкција званичницима и појединим фирмама

Шта ће бити са платама људи који раде у фирмама које су под санкцијама, али и запослених у институцијама?

Удар на финансијски сектор у Републици Српској и ионако слабу привреду, који су изазвале санкције комплетном руководству Републике Српске и компанијама, узнемирио је јавност, али и грађане.

Шта ће бити са платама људи који раде у фирмама које су под санкцијама, али и запослених у институцијама? Стручњаци очекују од надлежних институција да понуде алтернативна рјешења.

Вијест да су банке у Српској погасиле рачуне свима који су под санкцијама ставила је упитник над комплетан финансијски и привредни сектор. Финансијске трансакције нису онемогућене само руководству Републике Српске, већ и фирмама које су на црној листи.

Драшко Аћимовић, бивши дипломата и економиста подсјећа да је овакав сценарио најавио још у октобру. Он очекује ускоро оглашавање Централне банке БиХ, која ће дати резервно рјешење око исплате плата грађанима.

„Мислим да ће се ускоро представити један извјештај, да је не прејудицирам, односно једна инструкција по којој ће грађани и упосленици добијати своју плату, коју ће саопштити Централна банка БиХ, по којој ће се то све извршавати. Али. Санкције су уведене због неких ствари које су неки људи урадили и сада се очекује да правосудје то настави“, поручује Драшко Аћимовић.

Економиста Славиша Раковић сматра да је одговорност и на Агенцији за банкарство РС, јер тренутно нема законских претпоставки које би онемогућиле исплату плата грађанима.

„ Ја мислим да, пошто су агенције урадиле то што су урадиле, да банкарска агенција треба да се огласи. Пошто је она непосредно надлежна за рад банака и да да законски утемељено мишљење. Колико видим, они бјеже од тога. Имамо ли ми државне органе или немамо. По овоме, немамо“, каже Раковић.

Најаве и пријетње из Министарства финансија САД – а да ће бити угрожен банкарски сектор у Републици Српској уколико не затворе све рачуне особама и правним лицима са црне листе биле су изричите. Из Нове банке поручују за БН да нема мјеста ширењу беспотребне панике, јер су правила у финансијском свијету врло јасна.

„Нова банка и Атос банка су дио јединственог финансијског тржишта и као такви, обавезни смо примјењивати све оно што наше колеге примјењују у свијету. То укљкучује и све везано за изјаву Министарства финансија САД, у вези са ОФАК листом. Нова банка и АТОС банка немају пословни однос са особама које се налазе на овој листи“, каже Синиша Аџић, предсједник Управе Нове банке.

Све земље свијета су потписале међународне споразуме са Америчком централном банком, у ситним словима стоји да финансијски сектор не може сарађивати са особама са црне листе, објашњава Зоран Павловић. То високи званичници Републике Српске нису схватили на вријеме. Или јесу, само их није било брига за посљедице.

„Финансијски сектор не може сарађивати са особама са црних листи. Ипак, то није отпочетка примјењено како треба. Остављена је могућност да људи коригују своје понашање на вријеме. Како то нису урадили, подигнуте су санкције на виши ниво и обавјештене су финансијске институције да немају право садарње са таквим лицима“, сматра Павловић.

Када су у питању високи званичници Републице Српске, али и комплетне Босне и Херцеговине, санкције су их “удариле” тамо гдје највише боли, по новчанику. Стање је неизвјесно.

Из Министарства финансија и трезора БиХ нису знали одговорити хоће ли њихова примања заиста и доћи у руке корисницима, те да ли ће средства, у сриједу или четвртак, за када је планирана исплата плата, бити уплаћена на рачуне запослених. Павловић објашњава да је рјешење у извору проблема.

„Што се тиче људи који су на црној листи, ја бих лично гледао како да будем елиминисан или обрисан са те листе, јер видимо да се нису људи пуно узбуђивали, а сада се види да је све то пуно озбиљније“, поручује Павловић.

„У почетку су оне прихваћене с подсмјехом, игнорантски, говорило се да оне неће ни на који начин дотаћи те који су санкционисани, уз образложење да они не посједују ни имовину ни рачуне у САД. Врло брзо се тај подсмјех претворио у једну врсту страха, зебње и неизвјесности, јер се на крају, са овим блокадама рачуна, које су у коначници захватиле и грађане, сада се показало да нису нимало безазлене“, сматра Тања Топић, политичка аналитичарка.

Право на примање плате се никоме не може одузети, јасни су економисти и аналитичари. Али на потезу су надлежне институције, које се до сада нису оглашавале у јавности по овом питању.

(БН)  Фото: БН